Prosvetni glasnik

102

ИРОСВЕТНП ГЛАСНИК

увећана је љубав према деди; призната еу извесна права детињства; ублажена је оштрина непрекидне п несвесне борбе између деце и одраслих. 1 Пронађене су дечје способности; нема више механичке наставе; не сматра се разред као јединица; откривене су периоде развића, у којима се најбоље могу учити поједини предмети и пронађене боље методе учења. Потврђена је сличност између развића индивидуе (онтогенезе) и развића расе (Филогенезе), поткрепљен је Хекелов биогенетички основни закон, по коме је онтогенеза скраћена слика филогенезе. Индивидуа понавља, у скраћеном облику, све начине живота, које је прешло цело човечанство на своме путу ка културноме стању. У детету живи његова раса; деца представљају у своме развитку историју својих предака и целог човечанства. Тако се јавља у новој светлости теорија културних стунњева Хербартове школе. 2 Деца представљају прелазне облике од животињског и иреисториског стања ка човечноме, културноме ступњу. Она су особена бића, сасвим различита од одраслих. Њихова чула и инстинкти, њихова осећања и појмови разликују се од наших и не могу се дознати самопосматрањем одраслих. Дете има свој солетвени начин да мисли, осеКа, да хоће, То уверење мора прожети све васпитаче. Тако је поникло уверење, да све што спада у школу, зграде, собе, клупе, предмети, методе, распоред часова итд., мора се потчинитп законима природним и потребама дечјег доба. На место досадашњег схолоцентричног заснован је педоцентрични систем васпитања, који ће довести људску расу до већег развића, до савршенства надчовека. Истинска педагогика мора да полази од даних наследних подобности дечјих, да води рачуна о њиховим разликама, да не мери све једном мером, да не дресира по шаблону. Индивидуалитет је тачка ослонца, на коју треба да утиче педагошка полуга. Педолошким испитивањем деце васпитач добива јасну сдику представа, мисли и осећања својих васпитаника, и то служи као поуздана основа како за психолошку теорију тако и за педагошку праксу Као што је познато, етика истиче циљ васпитања, али пеихологија нам казује путеве и начине, како ћемо доћи до тога циља. Хербартје наглаеио да педагогика, као наука, зависи од практичне Философије и психологије. Од каквоће психолошке науке зависи, да ли ћемо поуздано стићи постављеном циљу васпитања. Што је тачнија психологија, у толико је правилнији тај пут. Физиолошка нсихологија, којујезасновао Вунт, и која нас упознаје са физиолошким погодбама душевног живота, указује нам такав поуздан пут. Експериментални правац у психологији, који је узео своје методе из Физиологије чулних органа

1 Е\ Тгасу, Рзус4о1о^1е с1. КтсЉек, увод. 2 О-г К. Огооз, 0. 8ее1еп1ећеп с1. КтЛез 1904., р. 10.