Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

103

и живчаног система, изазвао је преокрет и у педагогији. У педагошком свету све више узима маха уверење: да се мора створити нова основа за науку о васпитању, и то помоћу експериментадне психодогије уопште и дечје психологије на посе, које су постале неопходне помоћнице педагогици. Васпитач треба сам да испитује васпитне проблеме нутем експерименталне психологије и експерименталне педагогике. Само дечје испитиваае може дати васпитачу научни или философски карактер. 1 Свака индивидуа ученичка мора се проучавати и учинити нарочитим проблемом, ако ће њена личност да се уздигне до пуне зрелости. Тада ће се васпитни посао кретати путем најмањег отпора ка својој мети. При том ће васпитачи узимати у иомоћ и чињенице биологије, јер се намерно утицање на живо биће не може замислити без познавања закона живота. Ми смо до душе још удаљени од потпуно научног и систематског излагања дечје психологије, која смера да протумачи појаве свести у одраслих лица испитивањем Феномена, који претходе у развићу; за сада располажемо само почетцима дечјег познавања; дете је, у ствари само донекле испитано. Ну радови се на овоме пољу множе; поред стручњака, психолога и педагога, лекара и биолога, суделују и могу да буду сарадници и дечји родитељи. Дневници очева и мајака, у којима су из дана у дан бележени и најмањи догађаји из дечјег живота, представљају за истраживаче дечјег доба драгоцену грађу. Дужност је родитељска да воде о сваком своме детету нарочиту књигу живота и здравља, у којој ће се огледати, као у огледалу, историја развића његове личности. Стога. је умна г-ђа Некер де Сосир још пре 50 годнна усрдно препоручивала младим мајкама да воде тачне дневнике о развитку своје дечице. Неки критичари дечјег истраживања истичу додуше замерку, да грађа прикупљена од нестручних посматрача нема никакве вредности за науку. Ну они заборављају да има велике разлике између прибирања сировог материјала и прераде његове у облике од вредности, што је исто тако различно, као рад камењара и рад вајарев. Упућивање родитеља да мотре на развиће своје деце, гради од њих боље васпитаче. Хол је добио иноштво писама од дечјих родитеља, који су му изјављивали највећу захвалност стога, што су испитивањем своје деце дознали за појаве, које су биле од највеће важности за будућност њихове деце. Обилата грађа може се задобити и иосматрањем туђе деце; такоје М188 8ћита написала ваљанукњигу ,До1е8оШ1е (1еуе1ортеп1; о1' а сШМ", а Паола Ломброзе, кћи чувеног научника талијанског, занимљиво дело из дечје психологије: ,8১1 (Н р81Со1о §1а с1е1 ћотћшо". Бергар Пере је посматрао више туђе деце у развитку њихову и упоре-

1 81ап1еу На11 — 8Итр(1, навед. д. стр. 151.