Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТЛВЛ

255

школа би.1а је по пдану четворораздедна, а школске 1898/9 године отворена су одмах два разреда: I и II. За наставнице у новоотвореној женској шкоди постављене су: Милева Петровићева и Зорка Јеремићева, дотадашње наставниде женске шкоде у Скопљу; Јелисавета Цветковићева учитељица из Београда, и за женски рад Атина Ничотина. Управа и те школе била је у рукаиа директора г. Васе Димића. За школску 1898/9 тодину отпали су г. г. Рисга Еовачић, Стојан Дамјановић и учитељ певања г. Радован Пекић. Госп. Стојан Дамјановић употребљен је за управитеља основне шкоде у Серезу. Као нови наставници за ту шкодеку годину дошли су истина крајем календарске 1898. године г. г. Пера Јанковић, Светодик Марковић и Јован Поповић и то први за геограФИЈу и историју други за вокалну и инсгруметалну музику, а трећи за веронауку. У току школске 1898/9 год. месеца Фебруара г. Димић се врати у Србију, а на место његово за заступника директора буде постављен најстарији проФесор г. Богдан Јанковић. Одмах по одласку г. Димића буде постављен за проФесора Солунске Гимназије г. Радосав Агатоновић, проФ. из Ниша, који је остао у Солуну само до краја те школске године, а по том буде упућен за Скопље за директора тамошње наше Гимназије. Како смо имали допуштење власти за шесторазредну Гимназију а и наставни план и програме израђене и за VI разред, то смо могли без тешкоћа отвориги и VI разред у ночетку шкклске 1899/900 год. Отварањем тога разреда појавила се потреба за три нова наставника Као такви %ду ностављени и упућени на дужност г. г. Миливоје До бросављевић, Свегозар Павић, проФесори и Антоније Поп-Хрисгић, 11од 1. јануаром 1900. године буде утврђен за директора дотадашњи заступник директора г. Богдан Јанковић,проФесор. Прва одлука саветска, којом је предложена установа шесторазредне Гимназије и израда наставног плана и програма за ту Гимназију свакојако је предвиђала све, што се имало предвидети па да будо могуће остварење потпуне Гимназије. Кад су се потпуно извели свих 6 разреда Гимназије, за којо је раније био утврђен план, настало је питање: шта се после има радити с децом која сврше тих 6 разреда Гимназије? Тим питањем савет се бавио на неколико својих седница у току те школске године и као резултат рада на тим седницама био је ово: 1. Да у Солуну треба осиовати потпуну гимназију, која би била седморазредна. Узета је седморазредна а не осморазредна с тога што је у ингернату, у коме свакојако није велики број деце, дако могуће извести програм осморазредних Гимназија и за седам година. Узело се у обзир и то, да осми разред у Србији нрема данашњем уређењу, може се рећи, и није ништа друго до разред рваетиције. за коју у не17 *