Prosvetni glasnik

256

иросввтни ГЛАСНИК

ослобођеним крајевима а пред акутном нотребом за иителигентним младићииа из тих крајева није било ни времена ни неопходности. 2°. Да се изради одобрење те саветске одлуке и код наших највиших нросветних власти и допусг месних власги за отварање и тога завршнога гимназиског разреда. У то време постојала је још вшна гимназија у Цариграду, те ваљда да не бисмо имали сувише младића за универзитетско образовање, наше просветне власти нису одмах прихватиле предлог настав 1 ничког савета. Тек после скоро две године одобрено је и отварање и тога завршнога Гимназиског разреда. До отварања седмог разреда, ученици, који су свршили шест разреда упућивани су: или у Цариград да у тамошњој нагаој Гимназији (ма да се она разликовала у наставном плану!) доврше гимназиско образовање; или у Скопље, да у тамошњој нашој учитељској школи добију образовање нотребно народним учитељима; а неки су упућивани и у апотеке за апотекарске припраннике. На завршетку школске 1899—900 године буде виша Цариградска Гимназија затворена решењем наше највише просветне власти а сва којако из разлога, што та Гимназија није могла одговорити циљу. који јо.ј бенге намењен. Затварање цариградске више Гимназије убрзало је решење питања о допупггењу потпуне Гимназије у Солуну. За време школског одмора пред почетак школске 1901 — 902 године одобрена је одлука о отварању и VII разреда као завршног гимназиског разреда, усвојен је наставни план и за тај разред и добијено је допуштење и месних власти за спе то тако да више није било никаквих сметњи да се већ почетком 1901—1902 шк. године отвори и VII разред као што је и урађено. У затвореној Цариградској Гимназији постајала су само последња два Гимназиска разреда. Ученици последњег разреда положили су исиит зрелости и тиме окончали гимназиско школовање, а ученици VI разреда, после затварања цариградске Гимназије буду упућени у Солун, да у нашој тамошњој Гимназији доврше гимназиско школовање и образовање. Августа мосеца 1901. године дотадашњи директор г. Богдан Јанковић врати се у Србију, а на његово месго буде постављен г. Коста Ковачевић, дирекгор наше Гимназије у Битољу. Отварањем VII разреда јавила се потреба и за 2 нова наставника, за које октобра 1901. године буду упућени г. г. Јеротије Топаловић и Аранђел Јотић, први за природне науке и математику а други за српски језик. Нови директор уложио је сав потребни мар и рад око тога да се и VII разред, као нов, уреди како ваља. Тешкоћа је у том погледу било доста и великих нарочито због хетерогености ученика у том разреду, поглавито с погледом на наставно градиво, које се код укинуте Цариградске