Prosvetni glasnik

ПРОВСЕТНИ ГЛАСНИЈК,

а то .је такође добра ствар, да би деда но.једине чланке имала у јачој и тегањој асоцијацији. Што се тиче литерарне стране ове читанке, ту би се могло више кздати, али ја ћу се ограничити на што маљи обим. Ко ,је бар једном покушао да састави неку дечју књигу или читанку, и то са довољни.н рпзумевањем свога носла, тај ће видети како је то тешка ствар према, ономе материјалу, што га састављачи имају у нашо.ј књижевности. Готово нема чланка, који не би требало преправити и удесити за децу, и коме се не би имало штогод замерити Отуда наше читанке састављене из чисто националне књижевности, не могу биги савршене. С те стране, без сумње, нк састављачи те читанке нису ни претендовали на савршеност. Али им се мора признати, да су се у тако уском и сиромашном избору умели, нарочито са литерарног гледишта, врло добро наћи. У том погледу, можда би се могло приметити, што поједини чланци нису учињени складнијнм и ближим за децу и што се није унело штогод од класичпих ствари из немачке, Француске и руске дечје књижевности, јер по моме мшнљењу, није баш тако строго потребно и ничим оправдано, да се мора осгати на уском гледишту чисто националне књижевноети, јер и оне боље ствари наших пиоаца, нису чисто наше, него имају порекло још од митеких народа. Напослетку, било би и сувише тражити од састављача, да нам наше заборављене и за децу непознате веће неснике и нисце сами нрепричају и за децу учине приступачним. У том погледу онравдана је жеља г. II. Поповића, да би пред нашу децу у лакшем руху требало изнети Његоша, Ст. М. Љубишу и др. због лепоте и>садржине, или Видаковића који пружа тако много бајки за развијање дечје Фаитазије. Али за такав посао, мора се претпоставити сем укуса литерарног и критеријума педагошког, још и стварачке уметничке подобности за то. Морам нрпзнати, да бих и сувише био строг критичар кад бих захтевао од састављача да безусдовно морају учинити ове последње две допуне у сво.јим читаикама. Да би се ове две допуне могле извршити, потребно би било да само министарство просвете проиише, који би писци ио сво.јој вредности требали да уђу у читанке и да их конкурсом наши бољи писци ирераде за дечју књижевност. Сем наведених особина има још других које дају одлику једне добре читанке. Ја ћу неке да наведем нарочито за то, што.се по њима види, како је литерарна страна у тесној вези са педагогаком и како је литерарна вредност много примарнија од педагогаке. Читанка у основним гаколама има јога и ту задаћу, да код деце развија логичко и естетичко читање. Тај педагогаки захтев много ће се лакше задовољити, ако су чланци пробрани, леии са уметничке стране и логични са своје садржине. У том погледу састављачи су били срећне руке. Норед тога, добре и лепо уређене читанке својом разноврсношћу чла-