Prosvetni glasnik

ОЦКНЕ И ПРИКАЗИ

343

Још постоји Сненеерово трђење: да се људи више занимају познавањем биљака и животиња, него васпитањем деце. Врдо се често и данас замишља да ће се педагошко питање решити питањем наставнога програма. Стога се много говори и о коднчини и о каквоћи наставнога градива. Међутим, свуда се види вшне личнога осећања но искуетва. И ако је &натно питање о наставном програму, оно је ипак на другом месту. Најбољи ће програм бити без успеха, ако настава није придагођена дечјем духу. Потребно је, даклс, знати аснхологију детета. У васпитном је проблему најзнатније ово двоје: онај кога треба учити и оно шта треба учити, или краће: ученик и програм. Досад се доста бринуло о програмима — уџбеницима; данас је време постарати се о онима за које се граде програми. Многи мисле да сама наставна практика може усавршити наставника, да му можс дати нотребно искуство. Заиста, вредност је практико знатна за усавршавање специјалисте у некој вештини. У извесној мери она може загладити недовољно познавање теорије; али ће то укек бити ио цону странпутица и ногрешака. Човек без теориске спреме може начинити мост, и ако на таком мосту инжињер опази какву грешку, она се може исправити, а може се подићи и нов мост. Мсђутим неправилно развијен интелекат или карактер нитп се може п;>нравити, нити се може изменити. Смер је теориском проучавању да на најмању меру сведе рђама искуства и тумарања која прате почетке пракаике у свакој вештинн. Истина, психолошка наука није још тако унапрођена, да може нада.чнуги васпитача свима дидактичким методима; али ипак она има толико напретка, да га може сачувати од извесних погрешака. Данас се већ увидела потреба да треба проучити психологију детета и да добивсна проучавања треба да прожимају Педагогику. Тај рад врше многи појединци, а има и удружења која се занимају тим послом. Ова ће проучавања донети и посредне и непосредне корисги. Посредна ће нослужитн за науку, а непосродна самим испитивачима при њиховој прим -ни. Наставницима, који ово буду радили, бићо не само корисио но и занимљиво. Ово пак треба да раде не само наставници основних школа, него и наставници средњих, стручних и виших школа или универзитета па и родитељи. На овај начин нрибран, проучен и сређен рад биће од веће користи но све доктрине педагошке и психолошке. Овој је пак расправи задатак да послужи као увод пословима ове врсге. Овде се не можо изложити ни преглед свега онога што је досад прнкупљоно у овом погледу. За то би требало више дебелих свезака. Ну баш кад би се све што је нрикупљсно и средпло, опет би требало доста напора, па да се приблшкимо васнитном идеалу.