Prosvetni glasnik

448

ПРОСВЕТНИ ГЛАСН11К

без жеље да изненадм Водника, који је у то време сдично намеравао. 1808. год. дође у Беч и посде годину дана доби место у дворској бнблиотеци. Међу тим изађе на свет његово дедо ,ОгашаИк с1ег 81ау18сћеп бргасће Јп Кгат Кагп1еп ип(1 ЗМегтагк", нештоу облику програмног рада са оштроумно изложеним почетцима језика, нека врста сумирања са празним местима за њихово доцније нопуњење, сумирања, које лепо објашњава књижевност, али које одвећ оггширно и заморно решава (из неке болесне слабости спрам њега) питање о правопису. Рад је требао да произведе огроман утисак. Мдади коресподент Добровскога испитао је словеначки дијалекат с тачке гледишта цркиенб-сдовенског језика и удесио га за књижевни језик. Ну он није стварао какав вештачкн књижевни језик, већ је страсно био за прави народни говор. Он сам није писао словеначки, те је зато морао тражити себи прозедите. Протпв Водника гајио је дично нерасподожење, које је произдазило још из времена сунарништва у Цојсовој кући. Он ,Је оштро кудио скромног самоука и граматичара — из патриотизма — за једностраност и недосдедност, и не обзирући се на своје неизмерно Частољубље, осуђпвао )'а је за „његово мукдо часгољубље." Ватрене нристалице нашао је у писцима у духоиницима: у др-у Јакову Зуаану , којијејош као студент теологије у Бечу изучавао под његовим упутством словенске језике, и још важнијег у Матији Равникару (1,76—1845). Док је први више примао његове учене манире и цедог живота није напуштао начин писања, који је био уображен-несмисдон и јурио за оргинадношћу, п • следњи је боље разумео свог младог учитеља. Он је нримењнвао Коиитарева граматичка иравида на свој богат народни говор и постао.је тако оснивачем словеначке прозе. Као проФесор богословије, учио је богослове да сдушају говор сељака и да не пишу ни једну Фразу, ако нису уверени, да ће их разумети и посдедњи сељак. Равникар је пре водио „Бибди.јску историју" КристоФа Шмита (1815—1817) и некодпко модитвеника. Пзмеђу остадога предузео је ново издање модитвеника Француског .јансениста Мезапциу -а, који .је нревео Холмајер. Сем прераде Дебевчева уџбеника, реФО ])матор сдовеначке нрозе није написао нн .једне књиге из световне литературе. Као што је после реФормације наступила католичка реакцнја, тако и епоха „Проевећивања" није избегла реакцију. Иристалице „Просвећивања" из круга Цојсова умукоше: Линхарт умре, Цојсу пак капља узе обе ноге. Воднику су била затворена уста због његовог натриотског .одушевљења у француско доба. Тад опет подиже слободно гдаву јансенистпчка, црквена странка. Узроци тога преврата били су дубљп и лежали су у некодико изван земље. И Копитар јебио ученик Цојсов. При свом додаску у Беч, и ако хуманист и ватрени Еразмов поклоник, он је, нри свем том, поступно иостао потпуно иристадица Рима. Ствар је у томе, што је бечки религиозни живот пз оговарања и необузданости јозвФинизма ударио у супротну