Prosvetni glasnik

452

тридееетих година), всћ је била организована уметничка активност, која је произилазила и;; групе уметника. Мдади народ имао је већ са 1848. год. свој национални програм, и већ је садржавао у себи елементе уметности. Почетак словеначког романтизма, који би се справом могао назвати националним препорођајем. датира се од 1830. год. Њега су припремили, бар настојавањем око обраде словеначког језика, — Метелков круг и његове словеначке лекције. Али му, т.ј. романтизму, у исто време нико није правио толико сметње, као тај баш круг. Главни творци новога покрета били су световни људи; Метелков круг пак, којије у себи сједињавао сву тадашњу словеначку братију, која је писала, састојао се из духовних лица. Ови се, пак, нису слагали у сиојим убеђењима. Вцјпс духовништво држало се мрачног, грубог јансенизма, као .унутрашње дисциплинеу „спољашњој дисциплини" налазили су се јосефинисти, бирократи, државни чиновници, који су се најбоље осећали, кад се потчињени им духовници нису одавали на опасно писање књига. Али је код нижег свештенства био већ нашао приступа демократски, иун живота неокатолицизам бечког редемнториста патера ХоФбауера. Ученик бечког народног апостола и писац још и данас иопуларног молиТвеника, Барага, показао је толико нроповедничке ревности и жара, да се народ од свуда слегао да га чује. Кад су то видела строга, озбиљна господа, која се боје сваке снољашности у религији, они га почеше премештати из места у место дотле, док се он не пресели у Америку као мисионар. Други клирици, стојећи изван двају главних странака, држали су се самосталних тачака гледишта, али, у колико су се разилазили један с другим у својим погледима, у толико су били у једноме једнодушни: у опозицији новом правцу Метелкових присталица; ти најгрубљи утилитаристи односили су се спрам њега непријатељски, јер он није писао никаквих рецепата за уредан, добронараван и поштен живот и служио се израђенијим, елегантнијим језиком, противно њиховој тврдоглавоЈ привржености простом сељачком говору, што је било носледњи одјек РавникароВих традиција, које су сад нашле места под свештеном заставом патриотизма. Са своје стране, јансенисти су се односили спрам њега непријатељски за то, што је он стварао љубавне песме, — „свињско гроктање," као што они кажу. И ако је прве могла натерати на ћутање дивна Прешернова сатира у новом органу „Крањска пчелица," против оружја, којим су располагали последњп — они су били државни цензори, — није се ништа могло учинити. Загушљива је била атмосФера, тежак притисакинеутешни ногледи на будућност. Али су велики и силни били људи, који су открили нову књижевну еру. Они су видели велики свет и што-шта научили. II прво место међу њима заузима њихов ментор и ћутљиви сапутник Чоп.