Prosvetni glasnik

458 ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

веначки сељак први иут је почео читати на матерњем језику, каква побољшања може учинити у своме газдинству. Сва интедигенпија лати се пера и свако је писао о свему, за што је мислио да је позван: о географији, историји, особито о природи родног краја, о математици, језику, о школском питању и, што су се више приближавали мартовски дани, — о политици. У листу су излазиле и кратке ириче и песме, пуне патриотских чувстава. Једном речју »Коујсе" су постале школа за млади народ и јавиле су се баш кад треба, јер су нринремиле народ за осудни тренутак — за 1848. Заслуга .је новог листа. што су с Словенци 1848 год. могли тако једнодушно дићи се против ФранкФурта, послати у Кромјеришку скупштину само искусне посланике, а за саму земљу пре свега тражити словеначке школе па чак и универзитете, — нравни Факултет био је већ основан у Љубљанп и не мање од осам правника конкурисало је за две катедре; док су код куће оснпвали многобројна друштва за буђење народа, развијали књижевност ев.их врста и свим силама радили на усавршавању језика. Њихов рад у овом последњем правцу крунисан је издањем Дигалиног опширног ,Немачко-словеначког речника" (1860) На тзј начин био је утврђенједан књнжевни језик а према томе створен орган за.каижевну уметносг. Ако су нас до сад интересовали производи разноврсног садржаја, у колико су они сачињавали тај орган, то ћемо у будуће оставити на страну језик, узећемо само дела, која су га усавршавала, и ограничићемо се само на преставнике леие књижевности. Епоха националне организације' рађа више нолитичара него несника. Кипећи патриотизам немогуће јо сабити у калуп у-глађено симетрије песничког производа. Истина јавило се доста песама. У њиховнм ритмима говори опште одушовљење, али то нису производи уметности. Оне нису ништа друго, до у метрички облик обучене крилате речи, лозинке и ратни усклици: њих .је створило одушевљење масе. а не чисто, светло надахнуће песникове душо. У тако вре.че сви стварају стихове и стварају их на један калуп. Иоједине личности, што су се у мирно време знале да узвисе над масом, сад су се спустиле на ошити ниво; иесништво је добило само спољни сјај, иостало банално и јоднолико. Несник словеначког политичког препорођаја био је Иван Весел—Косе.скн (1798—1844). Биоје Прешрнов савременик, ипрвипутсе иојавио са својим несмама на десет година нре Прешерна. Али у оно време, кад је Прешерн певао, од њога се није могло ништа чути. Кад је пак Прешерн ућутао н с новим временом јавио се нов лист, тада је он постао сарадник Блајвајсу, нисаоје поздраве читаоцима о новој години и уверавања о оданости цару Фердинанду 1. Он јс овде умео да доведе у склад свој сгих с бурним ритмом времена, који .је .јурио напред. Нримљени идеализам од Шилера, кога је много нреводио, давао је његовпј поезији узвишен тон, а историзам, који је потсећао на Вод-