Prosvetni glasnik, 01. 12. 1906., str. 24

460

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

почогае приређивати по земљи аматереке представе он је приређивао комедије од Кодебуа идр. Оригинадне комаде за таке представе иисао је Мирослав Валхар (1818 — 1871:, типски пссник тога времена. Сви негативни типови његових комеддјн су Немци и сви се конфдикти свршавају тиме, што се дица, која се држе Немаца, обраћају у Сдовенце Његове песме написане су гдатким стихом, у народном тону; неке од њих постаде су народним песмама. — У Коругакој и Штирској радио је у то време Антон Сломшек (1800—1862), који је умро као девантски епископ. Његов рад носи, у гдавном, редигиозно-народно обедежје. Писао је поиударне, поучне и корисне књижице за народ и основао је у Цедовду друштво Хермагора, које данае сваке године разагаиље но 6 књига сваком од 80.000 иретпдатника. Сдомшек је написао иекодико врдо попударних песама, ну, у онште гонорећи, песнигатво тих људи не стоји бага на ведикој висини. Обично су се њиме служнли као средством за буђење народне свести; оно се већином оддиковало реторнчногаћу и Фразерством. У гомиди деда данагањи читадац једва ће наћи бар једну песмицу од вредности. Неки од тих људи и сами се нису рачунали у праве песнике (Коеески, Вилхар) и приписнвалп су сво;,;е неснигатву само продазну, приправну вредност. И као тако нашло је себи места и у овом ирегдеду. VI ГхЛАВА Најновија лигература Стритареву епоху поштеног, основаног на најбољим узорима шаблона, дедикатне пристојности и обазриве естетике биоје већ, истину рећи, превазишао безобзирни социјадизам и отворени прогрееивни характер Ашкерчева убеђења. Ипак тај атдет расуђивања, који није имао потпуно никаквог појма о нежним, мистичним хоризонтима савремене душе, није могао постати вођем уметности, која ,је себи нове путове просецада; она се развијада независно од њега, под туђинским, европским протекторатом. Као „пионер" новог нравца сматрао се Франц Говекар, Који се појавио јога у средини деведесетих година, али су на њега нападали са правом провинциском жестином, а то га је учинило понударнијим, него што је заедуживао, Јер на характер нове уметности нису никад одсудно утицали ни тај човек, ни његов манир, који је натурадистички само по многом подвдачењу и по мдадићски-љубавном кушању еротичког елемента, манир, који нагомидавањем речи више заслепљуЈе и засењује, него што показује штогод. Напротив свугде још несварени натурализам осетљивости или спољагањи објективизам морао је бити обедежје новог нравца, а савремени натураднзам осећања, кудт дугае, — субјективизам. Така књижевност, као што је сдовеначка, која обраћа одвећ велику пажњу на спољашни свет,