Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

243

у везу споредне саглавнима, тако да ове последње буду истакнуте а нрве да су им допуна. Улраво, одабрати само оно наставно градиво које је погодно да се од њега добије слика и да се у овој пластично представи основна идеја, то је најглавнији и најтежи посао при изради уџбеника у сликама, и за то треба умешности и студије. Али, ако уџбеник у сликама није исто што и систематски рађен уџбеник, то не значи да се и први ради без система, Напротив. Пре (вега мора бити неког система у избору на.јкрупнијих чи■њенида, као и у начину груписања сноредних чињеница око главних, јер од начина како се то буде извело, зависн хоће ли уџбеник, као целина, добитн карактер који му се жели дати и да ли ће овај одговорити задатку који уџбеник има испунити. Даље, слике се морају расноредити по хронолошком реду. Затим, да поједине слике не би биле потпуно одвојене делине, без икакве везе међусобно, умешан писац наћи ће начина да нредстави излагање историјско у континуитету. Најзад, и ако су слнке мале и заокругљене целине, ипак их има ио неколико у којима дошшује једна идеја, карактери■стична за читав историјски период. Стога треба кроз неколико таквих слика провести ту заједничку идеју, тако да она послужи за заједнички основ и за општу карактеристику. Само ту заједничку основну идеју не треба нарочито наглашавати и истицатн речима, већ краћи низ слика треба обрадити тако да та идеја истиче из рада историјских личности и да се огледа у најистакнутијим догађајима. У овим рукописима нема ни таквих слика нити слнка рађени на другој каквој основи. Уопштезначењеизраза„слика" није схваћено. ТПтавише „слика" за њих није значила чак ни једну целину. И то њихово погрешно и са програмом напомирљиво схваћање израза „слика" најбоље се види по обради одељака који одговарају сликама: IV, VIII, IX, XII, XV и XVII из програма. Тако слика IV, у којој програм тражи да се говори о Немањи и о Св. Сави, ни у једном рукопису није обрађена као целина: у рукоп. под бр. 1, 2, 3, 4, б, 6, 7, 9 и 10 наставно градиво о тим двема личностнма обрађено је у два засебна чланка, одвојена чланком о Стевану Првовенчаном, за који програм предвиђа да се обради у засебној слици, бр. V, међутим у руконису бр. 8 градиво о Св. Сави са нешто градива о синовима Првовенчанога добило је засебан натппс „ Синови Стевана Првовенча.нога"! Псто тако наставно градиво из програмом предвиђене слике VIII (цар Урош и краљ Вукашин) изложено је или у два засебна чланка нод засебним натписима (ркп. 1, 2, 9) или под заједничким натписом, али у посебно обрађеним одељцима, (ркп. бр. 4) или са заједничким натписом и у једном чланку али без .јединства потребног за слику, које би- обухватило и рад обеју личности и онај крупни догађај при крају њихове владавине (ркп. бр. 3, 5, 6, 7, 8 и 10). Даље, наставно градиво из слике IX но нрограму (Марко Ераљевић, цар Лазар на Еосову) у свима рукописима, без изузетка, обрађено је у два потпуно одвојена чланка. У одељку пак који одговара слици XII (нроиаст Босне и Херцеговине) два предмета обрађена су такођер одвојено. У неколико изузетак чини ркп. бр. 1, али је и ту под заједничким натписом подвојено излагање о дваиа догађајима. А одељци који одговарају сликама XV и XVII из програма (Први и Други Устанак) нису више одељци као остали већ читав низ иосебних чланака, који износе више него читави периоди, и то од највећих. Од тих чланака сваки има свој посебан натнис, због чега овде ннти има слике у значењу како ју је схватио нрограм нити целине; наставно градиво разбивено је без потребе у мале чланке, којисунесразмерни међусобно и укупно према осталим сликама. А кад се још томе дода да нема ниједног рукописа, у коме