Prosvetni glasnik

244

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

иоред наведеиих не би било и других одељака разбивених у мање делове са иосебним натписима и обрадом (ркн. бр. 1, сл. I; ркп. бр. 2 сл, VI, X, XI; ркп. бр. 3, сл. I, II, XIII, XIV; ркп. бр. 4, сл. III; ркп. бр. 5, сл. I, II, III, XVI; ркп. бр. (5 толико је опсежан да куд и камо премаша програм и обим прописан стечајним актом, а наставно градиво још више је издробљено него у овима горе; ркп. бр. 8, сл. I, II, III, XIII, XIV; ркн. бр, 9 одгрвара ономе нод бр. 3; а већ ркп. 7 и 10, иу том ногледу и иначе, израђени су тако, да се о н.ихово.ј каквој било вредности не може ни говорити), може се разумети како иисци нису водили рачуна о захтеву из ирограма: да уџбеник буде у сликама. Велимо да писци ових рукописа нису водили рачуна о том захтеву, јер да су мислили на то, са мало више труда могли су и од оних носебних одељака као и од ових издробљених што одговарају сликама IV, VIII, IX, ХП, XV, и XVII, добити потребне слике". Нарочито се то мо°ло постићи од ових разбивених целина, јер ту, и нарочито у нрвим трима, и поред тога што је реч о двема историјским личностима, има свих елемената да се добију целине. Ту је лако било наћи ону истакнуту чињеницу, која би послужила за стожер око које га ће се нрибрати иојединости, да првој послуже за допуну и објашњење. Ну те целине треба да су „слике" а ке разнолике чињенице стављене под заједнички натнис, како је то урађено у руконису бр. 4, који има одељака са натнисом из програма, без дељења као у другима, али су то целине по I згледу а не и у ствари. Ни количина унесеног градива наставног ни одабираље чињеница иити њихова укуина обрада не одговарају ономе што се разуме под изразом „слика". Поједини одељци издељени су на мање, и то су засебни чланци, сваки са својим засебним догађајем, без потребне везе један с другим, без оне везе којом се више чињеница спајају у једну слику. Због тога се овде не може ни узимати у вид заједнички натпис, да би сетим тумачила обрада одељака иредвиђених нрограмом, већ ови посебни мањи одељци. Сем тога у овоме су руконису поједини одељци, што натписом одговарају сликама из нрограма, нзрађени тако детаљно и с толико сувишнога, да то надмаша моћ ученика, којима се намењује (У том ногледу нарочито се истиче одељак III, о жупанијском времену). Сем тога обрада ових рукописа нротнвна је ирограму, што је у њима и више наставно; градива него је предвидео програм. Ту је недостатак у сувишку. Ти сувишци нис.у у ('вима рукоиисима на истом месгу, али их има у свима. Тако, о жупанијском времену има више него ,је нрописано програмом (и о другим владаоцима сем Војислава) у ркп. бр. 2, 3, 4, 9; о владаоцима од Стевана Првовенчанога до Стевана Дечанскога у ркп. бр. 1, 2, 3, 4, 6, 8, 9 и 10; о Стевану Лазаревићу у ркн. бр. 1, 2, 4, 6, 7, 8, 9 и 10; о сеобама Срискога Народа из земаља иод турском влашћу у друге суседне у ркп. бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и 10; о Кочиној Крајини у свима рукоиисима. У неким рукоиисима и у другим оде.^цима има внше наставног градива него је потребно, тако у ркн. бр. 1, у одељцима који одговарају сликама IV и VI из програма; у ркн. бр. 2, у одељцима који одговарају сликама I, III, IV, IX, XII и у неким одељцима потпуно ван програма; у ркц. бр. 4 у одељцима који одговарају сликама I, III, IV, VII, IX, X, XI, и др.; о ркп. 6 речено је горе. А има два одељка, непредвиђена програмом ко.је су сви писци унели из сасвим друкчијих иобуда него што су то учинили са наведеним сувишцима, а то су одељци о кнезу Александру Карађорђевићу и о краљу Петру. Ну о томе ће бити даље речи.