Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

245

Трећи и носледњи круини недостатак у погледу програма јесте у томе шго ниједан рукопис пије испунио захтев из оне- напомене штампане на 13 стр. „Наставних иланова и програма за народне школе", која тражи ,,уза сваку слику кратак опис оне српске земље у којој се догађај збива и оних места која се у љему спомињу (све на маии)". Карата имају само рки. 1, 2 и 9, и то су најбоље, и ако не свагда тачне, у последњем. Некаквих карата има и о ркп. бр. 5, али ове не представљају нимало озбиљан посао. У њима нема ни помена од онога што се за карте тражи у номенутој напомени из нрограма. Оних пак описа уз поједине одељке, слике (наравно, где је то потребно) нема ни у једном рукопнеу исто онако као што их нема ни у штампаним привременим уџбеницима, који су морали бити израђени но програму, кад је њихова уиотреба одобрена. Толико о неислуњеним захтевима из програма. Али, као што смо горе нагласили, у овим рукописима није испуњен ни онај захтев из стечајног акта, по коме је требало у уџбенику „довољно истаћи културни развитак Сриског Народа". Узрок томе јесте: у систему но коме су сви ггасци радили уџбеник, у ненравилно схваћеном значењу речи „развитак", и у једностраном схваћању појава и чињеница које чине културну историју једног народа и нарочито оних које се могу унети у један уџбеник за основпу школу, Стечајни акат ноставио је тај захтев и нисци га нису испунили, али се мора признати да ни захтев у акту није нравилно постављен. Он тражи да се у уџбенику „довољно истакне културни развитак Срнског Народа", а то .је и сувише за уџбеник за основну школу. Наставно граднво из тог дела историје јесте тешко н у уџбенику за основну школу културна историја може бити само додирнута, из ње се могу узети само најелементарније ствари, а никако да се довољно истиче културни развитак, што је много чак п за гимназијски уџбеник, сем ако није за випге разреде, у којима се већ дотле учило толико дисциплина, које омогућавају да се остварп овакав захтев. Према томе. дакле, налазимо да је захтев из стечајног акта и сувише нремашио карактер уџбеника. Али за пажљиве писце није било тешко да остваре идеју из тог захтева на начин како ће бити корисно по саму наставу историјску. Ну писци ових рукописа нису то ни иокушали. На не само што нису успели да тај захтев доведу у сагласност са карактером уџбеника, него уопште нпсу ни извели идеју о уношењу културне исторпје у иолитичку. Схвативши погрешно захтев из програмп, но коме је уџбеник требало радитн као низ истбријских слика, и прибегнувнш у м сто тога системском излагању по периодима изломљеним у мање целине, без преко потребног истицања најзначајнијих чињеница-у тим одељцима, писци нису могли културнпм чињеницама дати место које им нрипада, ■ па су зато морали стварати засебан одељак, у коме су изнели оно што су мислили да треба иредставити као културну историју. Зато су створили засебан одељак о државном уређењу за владе Неманића, коме су дали места носле политичке историје тог истог иериода, сем ркн. бр. 2, у коме је тај одељак после полптичке историје и Неманића и деспотовине. Нешто мало одступања има у ркп. бр. 1. Ту су унесена два три елемента из културне исгорије у посебне одељке који би одговаралн сликама, али је одељку о политичким догађајима за владе цара Душана додан један ,0 државном уређењу за време Душаново", који одговара оном засебном одељку из културне историје у осталим руконисима, јер овде што је изложено о уређењу државном не односи се само на доба