Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

251

дотде у новије доба маса, бројно стање, иг])а главну удогу. II Фазе кроз које је прошда демократија израз су тога да се сваком новом Фазом развитка демократије увдачиле све веће масе у јаван живот. То иде дотле да содијализам ув.хачи и оне масе на које не само аристократија, но и либерадизам и радикадизам, нису ни иажње обраћади. Том дакде чисто духовном иокрету, који је не само веома смишљен, но и веома организован има да се припнше и женски покрет. Као што се још у двету радикалног нокрета осећада потреба за социјадизам, тако исто и у цвету социјадистичког нокрета осећају се знаци једног новог, до сада у истотији света, не потпуно непознатог, ади интересантног и ретког — женског покрета. Жена хоће да је сдободна према мужу своме од прилике онако, као што сдуга хоће према господару своме. Она хоће да има границе своје сдободе и сдободног кретања. II као што је неки пута господар имао право над свом снагом па чак и животом сдуге, ади се сдуга и радник сада тога осдободио: тако исто од придике и жена схвата сво.ј подожај и хоће да се осдободи тираније мужа, те да сдади живот и век по свом сдободном нахођењу. Према томе и овај покрет као и све претходне треба схватити као неонходни историјски развој, дакде нотнуно идеадистички, а не као што то жеде представници социјализма, потпуно материјадистички, т.ј. услед измене материјадних и привредних услова под којима се данас надази жена. Свекодиким теорп.јама материјалистичког схватања нсторије једно се само може признати да ужасни нрогреси у техници и индустрији само су убрзали тај развој, ади да би он и иначе настунио без обзира на материјалне и привредне усдове, то остаје ван сваког спора. Јер се не може никако друкчије узети женски покрет до као иродужење демократизма, а историја ће ваљда и у њему открити поједине Фазе, за које је веома тешко што унапред рећи, онако исто као што је у своје време тешко бидо што нозитивно рећи о Фазама у развитку демократизма. Стојећи, дакле, у овом питању на земљишту чистог еводуционизма ми ћемо сада у некодико потеза да оцртамо како стоји женски покрет на западу. Западна жена на нрошлост своју гдеда кроз црне наочаре и у њој налази само ужасе и страхоте. Она надази да је у прошлости бида понижена до испод роба, и да човек, муж, као господар ситуације, за њу никад није имао довољно срца и осећања. Муж .је њу оковао за себе браком и тиме јој одузео сваку слободу кретања, нарочито у јавном животу, задржавајући за себе свекодика права сдободе кретања. Дакде, муж је жену затворио у тамницу, коју је прозвао „кућом", и одредио јој да му кува ручак, чува децу и буде допуна намештаја. Такав живот она неће више да трпи и ствара себи идеада будућности. Нрва јој жеља да се учини потпуно независном. Ова независност 11РОСВЕТНИ Г.1АСНИК, I. књ., 4. св.. 1907. 18