Prosvetni glasnik

252

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

треба да је на економском пољу, она хоће за себе сама да привређује, те да не гледа хдеб из руку мужа; неће дакле ничије милости, но ираво: ираво рада и ираво расиолагања својом зарадом. Даље, она тежи да се отресе окова, који јој је муж натурио под именом брака. Она тражи љубави, а не брак. Односи са противним полом имају бити потпуно приватне ствари, без свештеника, или цивилног чиновника: нека свака жена буде Лукреција Флоријана, чија су сва деца била чеда љубави. 1 Будућа жена има да се ослободи нрво највеће тамнице: куће ту ће јој већ помоћи рапидни напредак индустрије, јер не само сав кућни посао, но и кување ручка, „садашња главна брига женина", у новом периоду прећи ће у јавну индустрију 2 . Напослетку, остаје још и материнство, но кад до тога дође, то ће бити лако, сада човечансву није баш тако велика нотреба за размножавањем људства, као што је некада било. Уосталом кудтура и ту показује неописане напретке. Сада већ постоје не само забавишта и заводи за малу децу, но и заводи за одојчад, може хемија пронаћи ускоро боља и поузданија средства за исхрачу одојчади, него што Је материно млеко. Дакле, кад се жена ослободи мужа и постане економски независна онда ће она заузети све лакше подожаје у друштву: свештенички, наставнички, судски. банкарски итд. а већ трговачке и индустријске жена и сада отправља се много више укуса и воље, него ли мушки под. А што је најзанимљивије, жене по неки пута то и не скривају, да ће оне у погледу интелигенције чак и претећи мушкипод, и то на јавној утакмици. Да би жена постигла те евоје идеаде њој је потребно прво: право на стручно образовање. Помоћу тога права она има да стече себи друго право: економску независност. Као стручно образовано.ј не може јој нико оспорити право на рад, а својом вредноћом и укусом нада се да ће истиснути мушки под са свију лакших ноложаја. Као неминовна посдедица тих двају ирава има да дође: грађанско право потпуне равноправности са мушким полом. Муж не сме стајати испред жене, нити бити старији од жене. Као четврто право имало би да буде право сдободног кретања у јавном животу. Напослетку, као пето право имало би бити и политичко право. Жена мора да се бори на политичком пољу, не само да бира посланика, свештеника, судију, нотаријуса итд. но и да буде изабрана. Као посланик у пардаменту имада би право на министарски положај, а способности за те положаје жене су и до сада имале прилике да докажу. Жена је по природи већи дипломата од мужа. Да ово нису само снови, но јава доста је указати на то да постоји један интернационадни женски савез коае су приступиди сва

1 А. Ве1>е1 — В1е Ггаи и. с1. 8. 435.

2 Г. Еп^ек ХЈгаргип^ с!е РатШе 8. 168.