Prosvetni glasnik

386

1ГР0СВЕТНИ Г.1АСНИК

Тежња Госиодина Министра да се што иро дође до уџбеника за Сриску Историју у основној школи потиуно је онравдана, кад сз има на уму с каквим су недостацнма ови шго су данас у упогреби, који нити су израђени ио ирограму, нити одговарају савременим потребама историјске наставе у основној школи. Ну та се тежн.а не може задовољити нривременим уџбеннком на иоказани начин, једно што Правила о штамкању уџбеника не знају за нривременост уџбеника, и друго, што се ни један од рукописа с иоследњег стечаја, не може „ионрављати" нрема наиоменама стручнога одбора. Правила о штампању уџбеника не знају за нривремени карактер уџбеника државног издања за основну школу, У Правилима има само један члан (41) који говори о таквом уџбенику, али је ту реч о уџбепидима за средње школе, међутим у целом одељку којн се тиче основннх школа, о прнвременом карактеру уџбеника нема нигде помена. Према јасним одредбама Правила, уџбенике у основној школи, и нарочито за предмете о којима је Просветни Савег донео одлуку да се за њих настава изводи помоћу уџбеника — а у ту категорију долаш н Српска Исторнја —- може бити само сталних и у државном издању. До таквих уџбеника долази се стечајем а кад овај не да повољног резултата, иостоји пропис чл. 12 Правила о начину како ће се доћи до уџбеника, али и тада сталпог, а не принременог. И то је разлог са кога не треба ни нриступати избору једног од рукописа са последњег стечаја за привремени уџбеник. Међутим и да се то учини, да се изабере који било од тих рукописа, није могуће изврпшти „ионравке", већ треба радити ствар потпуно изнова. Према ономе што сам с још двој::цом реФерената нзнео у реФерату о руконисима Српске Историје с последњег стечаја, у овима има недостатака не само у погледу одабирања наставног градива, у груписању посебних чињеница у мање целине, у довођењу тих мањих целина у веће, у историјске нериодвј него недостатака има у делокуцном систему, но коме је уџбеник, ирема захтевима из паставног нлана, имао бити израђен. Наставнн план нредвидео је један систем, а поднесени рукониси рађени су но другом, који с оним ирвим нема стварно ничега заједничког. Уосталом у ноднесеном ре®ерату није било ни речи о „нонравкама" нити о могућпости „ноправљања" зато што су на онаквим рукописима немотуће „ноправке". Због тога реФеренти о „нонравкама" нису ни говорили, не:о су, да би уџбеник одговорно насгавном плану и принцииу иосгављеном у њему, тражили измену целокунног си тема ио коме су рађени рукониси. Према томе, дакле, о „ ионрављању" рукописа ирема напоменама стручног одбора не може ни битн речп него треба новз израде, без икакве везе са ранијом, треба приступити новом послу са много више студије него су рађени ранијн руконисн. Због немогућно ти да се изврши друга тачка из акта Господина Министра, а да се не I апусти ранијн носао па да се не нристуни иотпуно новом, да би се добио уџбеник, који би према правилима могао бити примљен, не остаје друго, него да се, опет нрема Правилима, приступи извођењу чл. 12. који предвнђа и трећа тачка у номонутом асту. Према Правилима о тптамиању уџбеннка то .је једини правилан цут, али имајући на уму оне делимичне узроке што су учинили да стечај нема успеха, и о којима је било речи у реФерату, зар не бп било нраведно покушати с