Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

415

ДРУШТВО ОВ. ВИЂЕНТИЈА У БЕЧУ,

У .једној сиролашној земљорадничкој породиди у данашњем денартману Ландском у Француској родио се 24. априла 1576. године човек, који је учинио толико добра сиротињи свога времена, колико ниједан ни пре ни посде њега То је био ВиКентпЈе де Под, који је доцније због свог неизмерног милосрђа и добротворног рада, увршћен у светитеље католичке цркве. Као и сва друга сеоска деца, тако је п он чувао стоку у детињству, али како је био особито даровит, то је свршио шкоду у Тулузу и у двадесет четврто.ј години постао свегатеник. Возећи се једном, убрзо посде тога, из Марсеља, у Нарбон, запао је у руке неких гусара, који су га продади као роба у неко.ј мухамеданској вароши и предазећи из руке у руку разних господара п у разним местима, најпосде је био успео побећи у Француску. Отад почиле његов бдаготворни рад, који га је учинио највећим добротвором не само француског народа, него и целог човечанства. Увек тежећи, да се мидостиња врши систематски и с иланом, како би сиротиња отуд осетида што више користи, св. Вићентије првијеосновао мидосрдна братства. која су имада задатак бринути се за сиротињу, бодесне и изнемогде. Он је основао и кадуђерски ред мидосрдних сестара, које су много добра учиниде бодесницима и рањеницима по разним болницима, по кућама и удицама, а шта више и на бојном пољу, увек у оиасности да погину од заразних кдица и непријатељског оружја. Нарочито је пак св. Вићентије задужио цедо човечанство тиме, што је основао у Паризу први завод за нахочад. У томе месту, као и свуда, људи су из немидосрдности иди из невоље, банади децу на удицу, где су умирада од гдади и зиме. Он је ноћу ишао кроз париске улице купећи их, да их однесе у завод, који је за њих основао. Не једаред су га видеди, како такве маде створове диже с хдадне земље или из снега и тако их избавља од поуздане смрти. Тако је основао Завод за нахочад у Паризу — НорИа1 (1ев еп^ап(;8 кгоиуез — који је држава пом-огда са четрдесет хиљада дивара годишње и који једо данас носдужио као пример за све такве заводе, који су доцније постади у цедом свету. По томе светитељу, кога је народ за живота прозвао оцем отаџбине, назвадо сеједно бечко васпитно-добротворно друштво, које смо узели описати. Оно постоји већ шеснаест година, а циљ му је „вршење хришћанске љубави према бдижњем" и с тиме везано дично судедовање његових чданова ради уређене, цнљусходне и свестране помоћи и неге сиротињи. Ослањајући се на љубав према бдижњем у име Божје, ову номоћ и негу добијају сви сиромаси без разлике у