Prosvetni glasnik

420

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

шкоде, заједно с огревом и осветљењем новоотвореноЈ школи за ручни рад. Диилома, којом су одликовади 1897. године у Линцу изложене радове тога завода, био је доказ његова успеха. После смрти његова оснивача у 1898. години, наставници су продужили рад с највећим пожртвовањем. Ади, пошто је претила опасност, да школа потпуно престане радити због оскудице у средствима, то је КонФеренција св. Л.аврентија израдила код одбора за управљање заоставштином Карда витеза од Хакера годишњу субвенцију од 1000 круна за шкоду ручног рада и узела је под своју управу. Како је организоваиа та школа изложићеме одмах, чим саопштимо овде интересно место из предговора њезиног Извештаја за 1900. и 1901. ш. г., који носи наслов в О настави ручног рада." Ево га у целини без онога дела, који говори о организацији школе, пошто ћемо то изнети по најновијим извештајима: „1. Задатак и циљ наставе ручног рада. Настава ручног рада има задатак корисно занимати у слободно време дечаке, који још иду у школу и тиме их одстранити од беспосличења и рђавог уличног утицаја. 2. Потреба наставе ручног рада. Наша омладина по варошима, нарочито но великим, нати од тога, што се мало креће. Нјч од родитељске куће до школе и одатле натраг, понека мала шетња с родитељима илп с иослугом у већини су случаја једина прилика за нашу варопгку децу, да изиђу на ваздух. Понајвииге су привезана за четири зида и ту проводе слободно време сама или са. својим друговима. Зато наша варошка деца и изгледају тако бледа и никад не могу бити свежа и чила. Велика поља, која би се одредила деци за играте и о којима се толико говорило, остају само леиа жеља. Гимнастичка настава, макако се лепо удесила, не може никад поправити оно, што су великоварошке прилике покварпле код омладинског васиитања. Зато ваља радосно иоздравити у интересу омладинског здравља и телесног добра све намере, које иду на то, да се развије и очеличи слобода кретања, младалачка снага, које иду на то, да лруже спасоносну контра-тежину према претераним и једностраним захтевима на духовном пољу. Из овог разлога настава је ручног рада за нашу школску децу право доброчинство. Да телесни рад, кад се врши но васпитним начелима, постаје одиста одлично средство за добар телесни развитак омладине, нико се и не сумња, ко је макад у животу видео шта се ради у школама за ручни рад. Дечко тестери, рендише, струже турпијом и куца чекићем с та,квим задовољством, да мора изазвати највеће допадање у сваког дечјег пријатеља. При том се цело тело слободно, неуздржано