Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

421

креће; крвоток постаје живљи, образи норумене, апетит расте, а с н.и.ме и снага. На тај начин настава ручног рада чини донекле замену крстања на чистом ваздуху и отуда чини знатан део васиитања нагие варошке омладине. 3. Корист од наставе ручног рада. Ко сам начнни електрично звонде, тај је ноуздаиије и трајније схвчтио његову суштину, него ли онај, коме се оно иокаже и објасни, како је удешено и како и зашто ради. Јасније, него ли носле објашн.ења речима и дртежима, постаје какво геометрнско правило, кад се оно представи тако, што се начине Фигуре од картона, које сваки ученик може ласно сам начинити. Ко уме Формирати од каквог му драго материјала неки плод, тај га неоспорно боље познаје од оног, који га је само посматрао и описао. Верније, него ли предавањем речима, посматрањем карте и дртањем ове схватиће облик површине неке земље онај, који је рељеФно представи. То је изван сваке сумње. Сваки занатлија зна, да шегрти, који су вредели као добро развијени у школској настави, понеколико месеци нису ни за шта техничко, јер нити умеју видети, нити своје руке удотребити како ваља. "Чувени научниди то су тврдили и о својим студентима, нарочито се то доказало на медицинском пољу. Наставом ручног рада ученик А'е ире свега ионети собом у живот добро школовсшу руку, од које више од деведесет ироцената људи живе. 4. Настава ручног рада у служби заштите животиња. Стављена у службу заштите жнвотиња, настава ручног рада добија нарочнто значење нрема другим наставним предметима, пошто она још у школи изазива осећања у корист животиња. Тако од две-трп дашчице могу се начинити кутице за гнезда и за храну. Радост од свог рођеног рада и одатле нроистекла жеља, да он исиуни и циљ, чине своје, да код деде пробуде жив интерес за оно, чему тежи заштита животиња. 1 Ево сад по најновијим подацима неколико речи о организацији шкоде за ручни рад. Она има два одељења. У нрвом се уче картонапгки радови по бечко.ј системи. Предаје се по књизи „Упуство за картонашке радове од Франца Ксавера Рихтера (Аи1еШт» гиг АпГегуоп КагЧопадеагћеиеп уоп Г. X. ШсМег). Школске 1902. и 3. године било јс две групе по 20 ученика свака, којима је бидо 10 до

1 VII. Јаћгеа-ВепсМ Дег Сг1з^гирре ВгеПепзее (Јеа Уегетз Гиг КшЛедћатк!агТзеН т Оз1еггеЈсћ тк етет Вепсћ1е ићег (Не У. "Шепег 8сћи1лтегк8Ш(;е 1т XIII. Вегјгке, Шептауег^аззе 5Гг. 41 Л1Г (1аз 8сћи1јаћг 1900—-1. Беч 1902. 12 а 8 с.