Prosvetni glasnik
471
32*
(Шекспир. Бајрон, Милтн, Лок, Драјден, Адизон, Свифт, Пои ДеФое, Скот, Карлај, Рускин, ЛонгФедо, Дариин, Песталоии, Досите.ј, Бранко, итд.) Сви ми требамо промјену сценерија. 5. Добар дух зависи од доброг нервног система. Тај се систем мо?ке добро образовати само у младости. Чу.ш смо, да можђана тежина ргасте до 15. годпне, а онда пада. Асоцијацијона влаканца расту до 33. године и онда надају. Нервне ћелије брже се опорављају у мдадосги. За то је добро да се у младости пређу најтеже ствари а лакше да се оставе за касније године. Сензоричко-моторичка акција јесте она акција, која се на исти начин обавља послије једних те истих сензација. Примјер за то може послужити прављоње потплата на ципелама на један те исти начин кроза цијело вријеме. Велики су људи постигли своју славу прије своје старости, што најбоље илуструје доба образовања. 6. Генерално сензоричко образовање можемо истаћи у ово неколико ријечи: Васколико мишљење, читава имагинација (уобразиља) на крају крајева је анализа што почива на сензоричком супсграту. Ми се потпуно слажемо са Француским психологом Бинеом, према коме је само нормалан човјек у стању да образује деФинитивне слике (представе од свију чула. Шекспир и Милтн имали су добро развијено чуло мириса и укуса исто тако као што су им била развијена и друга чула). 7. Да се постигне саецијално сензоричко образовапе, стварај дјетету такову околину ствари, која ће давати имиресије за оно, што желиш да од њега буде. Онда: сабери објекте који ће дјеловати на сва чула. 8. У ногледу на церебрално развиИе иомоКу образовања иредстава треба запамтити, да се кортикална средишта не надражују само сензацијом оригиналних објеката, већ то бива и помоћу сјећања оригиналних слика духовних. Треба што више узимати чула за стварање слика иомоћу духа. Сваки од нас треба да собом носи галерије слика у својим духовима. Заиитајмо се често пута да лн смо у стању точно разликовати објекте. Човјек се може вјеџбати све дотле док не образује посве деФннитивну представу. Учење у расположењу и у згодан час много помаже. Сјећање представа (слика) на исти начин тежи да модиФикује мозак као и оригиналне сензације. 9. У погледу на моторичко образовапе треба добро упамтити, да свака сензација има своје моторичке пратиоце.