Prosvetni glasnik

584

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

одређено, да најстори морају дати шегртима потребно време да би долазили на ове курсеве. Департман за индустрију и трговину обраћа велику пажњу у онште свим овим курсевима и у њему постоји нарочито одељење за шегртство (зегујсе с!'арргеп<;1з8а§е). Да би ови курсеви давали што боље резултате, депертман је издао веллки бро,] расписа и наредаба, који се тичу похођења курсева, кажњавања ученика за изостанке, комисије шегртства итд. Нарочито је важна наредба која говори о броју и времену држања часова. Ту се каже: 1) Број недељних часова једнога обавезнога курса одређен је до 4; 2) Шегрти нису ни у ком случају обавезни да походе курсеве после 8 часова у вече, јер је незгодно, нарочито за младе девојке, да иду ноћу по улицама. За тим се у тој наредби наставља: „У осталом желети је, да се курсеви за тпегрте мушке и женске дају дсту. Младићи или девојке, који морају радити у атељеу по 10 или 11 часова, не могу успешно пратити вечерња предавања, на која долазе уморни а каткад, шта више, немајући времена да вечерају." 2. Синдикатски курсеви Ове курсеве дају синдикати појединих заната у вече од 7 до 9 ил.и од 8 до 10 сахата. То су радионице које се налазе на разним местима вароши, а у које долазе шегрти да се, под управом вештијих мајстора, усавршавају у своме занату. 1'ад је, дакле, само практичан. У Л.озани посгоје ови вечерњи курсеви: за књиговесце, браваре, столаре, зидаре, лимаре, бербере, коваче, поткиваче, дунђере, тапетаре, кројаче, посдастичаре и баштоване. За сваки курс плаћају шегрти но 3 Фр., који се враћају на крају курса. За сваки неонравдани изостанак одбија се од те уписнине 20 сантима. Сви ови курсеви добивају иомоћ од општине лозанске, а она износи од 100 до 600 дип. годишње. Опазио сам, да ови курсеви не дају жељене резултате: нити имају добрих радионица, нити се довољно ноходе. Фрибург У Фрибургу има само једна проФесионадна школа и то је: Техникул или школа вештина и заната Циљ је све школе: а) да помоћу научне и вештачке наставе и практичних вежбања спрема техничаре средњега степена, који имају знања и вештине што су потребне за њихова занимања; б) да ствара раднике и способне практичаре, спремајући их за поједине занате.