Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСГАВА

«21

Учење иеторије (разуме се, највише, културне иеторије а не намћење имена и циФара) врло је важно за добиће правидних ногдеда на свет. Математика, као образац јасности, сигурности, тачности и очигдедности у свима научним стварима, има неоцењиву важност за Формално развиће, т. ј. развиће логнчкнх снособности. Нужно је наноменути уз то, да искључиво Формално развиће, несједињено са саопштавањем потребнога Фактичкога материјада, Бенеке не нризнаје, исто онако, као што не разуме и саонштавањс Факата без везе са утицајем на умно развиће. Не само у време Бенекеово, но врло често и данас може се чути мишљење о универзалном средству, које би нодигло на потребну висину све умне дарове (као што се често таквнм гредством сматрају стари језици). Бенеке нотнуно нраведно иризнаје, да су нерационална сва таква и њима сдична тврђења. Нема средства, које би уједаниут развило све умне дарове. Врло способно лице за један нредмет (н. нр. математику), може се показати савршено неснособно за други. На тај начин и Формално развиће може се разумети само за релативно одређенс, а не за све предмете уонште. Нри избору наставног материјала треба иматн у виду опште задаће наставнога програма. Попуњујући једно друго, знања, која се добију од разних предмета, морају чинити оншту целину, коју ће ученици моћи постићи без нарочитога терета. Утврдивши извесан круг за учење, не треба нигда заборавити норед њега на физичко и морално здравље ученика. На жртву учењу немогуће је приносити здравље човечје. Нретерани захтеви за умне радове воде ученика у штетне последице и у физичком и у умном и у моралном погледу. Расправљајући о преимућствима домаће и шкодске обуке, Бенеке даје првенство школи, највише због друштвених захтева, јер само школа може иовести ка утирању сталешких разлика и створити једнолику масу од свега народа. Наравно, шкода није у стању, у довољној мери, бавити се са индивидуалним особинама ученика, али грешке у том погледу могу бити знатно мањс, ако се учитељ одликује нотребном даровитошћу. Резимујући погдеде Бенекеа, треба нриметити, да његово ностројење цеде психодошке системе само на једном унутрашњем искусгву, на самоиосматрању, јесте, несумњиво једнострано, те стога и недовољно научно. Нејасне су и спорне његове мисли односно „првобитних снособности". Па при свем том морају се многи његови иедагошки закључци узети као потпуно рационадни. И поред големе еличности система Бенекеова са системом Хербарта, Бенеке има и својих врлина. У њих долази, нарочито, захтев потребе утицања не само на ум, но и на с®еру осећања, а такође, више но у Хербарта,.. истицање другитвеног елемента у васпитању.