Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

631

II. Спољашност једног чо- ^ а Д »осматрате једнога човека шта нарочито века служи нам само за тражите на њему ? Да познате каква је она скрито да познамо унутраш- вена, душевна страна његова Оне речи што чуњост његовуи оно што је ј етбЈ они же стови и покрети главе, оно одело, дакде скривено погдеду. она ј р а д и у опште сва видима дела његова, за вас су само извесни изрази: јер се кроз све то нешто јавља, а то је душа његова. У сваком човеку два су човека: онај спољни и онај унутрашњи, и овај спољни само је израз оног унутрашњег. Узмите нпр. да посматрате његову кућу, његов намештај, његово одело, и ви ћете несумњиво наћи трагова његових навика и његовог укуса, стенен његове елеганције или простоте, његовог расипања или цицијашлука, његове глупости или његове преФињености. Кад га слушате да говори, пратите му гинкост гласа, промене у покретима и ноложају, то је само с тога да би могли судити о његовој живахности и одрешитости, о његовој веселости или о његовој енергији или крутоћи. Или ако опет узмете да носматрате његове списе, његова вештачка дела, његова предузећа било новчана било политичка, ви можете одмах одмер*ити границе његове интелигенције, његовог проналазачког духа и његове хладнокрвности, и пронаћи ред, рад и јачину његових обичних идеја, и начина на који он мисли и решава се. Сви ти спољни знаци само су дакле разне стазе а које све воде к центру, и ви, ако пођете њима идете само зато да би дошли к центру, месту где се налази онај нрави човек, т. ј. онај скуп подобности и осећаја, који производи све оно остало. И ту наилазимо на један нови свет, свет безграничан јер сваки и најмањи видни покрет и рад вуче за собом дугу поворку размишљања, емоција, сензација старијих или скорашњих који су допринели том и најмањем раду да га изнесу на видело, и који исто као и оно стење дубоко укорењено у земљи, — ту досежу свој врхунац. И ето тај унутрашњи, тај подземни свет посао је историчаров који долази одмах на другом месту. Ко је критички довољно спреман, он је онда у стању да у сваком архитектонском орнаменту, у сваком иотезу једне слике и у свакој реченици каквога списа — назре онај известан осећај којем су били израз и тај орнамент, и тај потез и та реченица, и он на тај начин, присуствује, тако рећи оној унутарњој драми која се одиграла у души вештака или писца; јер и избор речи, и краткоћа или дужина периода, и облик метаФоре, и акценат стила и ред извођења све то казује њему нешто; тако, да н.пр. читајући какав текст, његова душа или мисао његова прати у исти мах и постенено распадање и разне промене емоција и консепција из кошх се тај текст ишчаурио, и тако ствара иси-