Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОХАВА 633

једнообразношћу извесне проповеди, — избијају од једнол на еветлост сваки са својим дичним обележјем и оним безбројним раздичностима. Приметиће како се, под оним теолошким десертацијама и монотоним проповедима осећају удари живога срца, заноси и сумњичења редигијозпог живота, изченадна огдашавања природе и оног нечега неопредељеног, утицај спољнога света и оне моменте, кад ипак глас и милост Божија победе све остадо. Све то у такој разноликости да и најсавршенији опис и најживахнији стил нису у стању да згрну богату ту жетву коју је, на том запуштеном пољу, критика посејада. А тако вам је и са другим радовима. И Немачка са својим тако широким и тако еластичним Генијем који тако лако подноси метаморфозе и који тако лако репродуцира и најстарије и најбизарније мисди људске, и Енгдеска са својим тако ексактним духом, којн тако лако схваћа морадна питања, на их чак опредуљуЈе и циФрама и теговима и мерама и геограФИЈОм и статистиком и тако рукује текстима и влада здравим разумом, и на посдетку Француска са својом париском кудтуром, својим садонским навикама, са својим непрекидним анадисањем дела и карактера, са својом иронијом, која је увек готова да уочи слабе стране човекове, са својом тако извежбаном Финоћом да схватл најсдабије ниансе, — сви они обделавали су исто поље, и сад се почиње увиђати да нема ни једног кутка у историји чије дубоке сдојеве не би требадо преорати ако човек хоће да види да му се међ браздама диже богати нлод. Ето, то је други корак и ми га свршавамо. Онје дело савремене критике, а међ све остале 8аш1е-Веш'е се највише одликује њиме. У том ногдеду ми смо сви његови ђаци. Његова метода обновила је данас и у књигама па и у новинама критику и књижевну и философску и религијозну, и од ње треба ноћи да би се еволуција започела. Ја сам покушао у више маха да назначим ту еводуцију јер по мом мишљењу њоме се отвара нов јеч,ан пут у иеторији а који ћу сад покушати да мадо из ближе онишем; III 3 зроцп раду и стању Кад сте у једном човеку посматрали и приунутарњег, иевидимог чо- , . , бедежиди 1едан, два, три па доцни]е читав збир века то су извесни општи Ј " ' " ' г Ј 1 начини мишљења и осе- осећаја, да ди вам је то довољно, и да ди вам ћања. ваше познавање изгдеда потпуно ? Да ди је једна свеска прибедежака психодогија? Да боме да није, и стога и овде као и ма где: после прикупљене гомиле потребних дата треба тражити узроке. Сад бида дата иди Физичка или морадна сасвим све једно, јер и једни и други имају своје узроке. II сујета и храброст и поштење имају своје узроке исто тако као што их имају сваривање, му-