Prosvetni glasnik

656

1ГР0СВЕТНН ГЛАСШШ

Његова објашњења у схватању науке и претпоставака, хипотеза, почивају на основима аритметике, основним поЈмовима геометрије, хипотезама и одредбама, деФиницијама, механике и укупне теоретичке Фнзике, како у кдасичком облику тако и у најновијем развитку. Главна тежина иди значајност Ро1псаге-ових научних истраживања у овој области науке, не пада тодико на постигнуте резултате, кодико на методе постунања у томе еминентно научну послу. Стога он и напомиње у предговору, да је научна истина свакоме новршну посматрачу — без поговора узлишена; да је научна логика непогрешна, ма да се научници овда или онда на томе путу преваре, али то се, вели, дешава само попут учињене оглушке о правила логике. „Математичке истине изводе се из маденога броја евидентних задатака, помоћу читаве новорке или кланца поузданих закључака; они се не намећу само нами, него свуколикој природи. Она тако рећи окивају творца и допуштају му да чини избор између неколико односно узетих малобројних решења. Неколико огледа, експеримената, биће потад довољни, да бисмо могди држати, какав је избор он учинио. Из сваког огдеда може се извести читава хрпа носљедности, попуг поворке математичких дедукција, и на овај начин може нам сваки огдед предочити неки кутић васионска простора". Такво су схватање, вели Ротсаге, имади многи научниЦи пре сто година, који су у својим сањаријама и маштама конструисали васионске светове и уз то се служиди врдо ограниченим материјалом који су могли ноцрпсти из искуства. Након дужег размишљања било је запажено, како је остављено пространо поље хипотезама; увидело се, да математичар не може бити без њих и да се огледач, експериментатор, још мање може њих отарасити. Да не бисмо насумце изрицади свој суд о хипотезама, морамо смотрено испитати њихову удогу у науци ; потад ћемо се уверити, да су нам оне потребне и да су оправдане но њиховој садржини. Овим ближим нознавањем хинотеза уверићемо се, да има више врста хипотеза, да се неке могу вериФиковати и, ако су већ једном утврђене експериментом, као такве постати плодним истинама; да нам друге могу бити корисне, не доводећи нас у недоумицу, дајући чврста насдона нашим мисдима; напосдедак, да има још и нривидних хипотеза које се могу свести на деФиниције или преиначење сагласности и тврђења. Ове последње хипотезе, веди Ротсаге, најобичније находимо у математици и њој сродним наукама. До таква сазнавања можемо доћи само попут укунна сплета наука, нолазећи од аритметике, па завршујући експерименталном физиком, ако ли не и самом хемијом