Prosvetni glasnik

872

ИРООВЕТНИ ГЛАСНИК

шаријажа и потом засипаиа скоро без прекида све до Квартара. Сдојеви који су се у почетку и наскоро после тога стварали (горљокретацејски и еоденски флиш ) показују скоро исте Фације, као и у северним и у источним Карпатима. Олигоцен пак друкчије је развијен: нема нигде менидитских шкриљаца и кливанских пешчара, а на место њихово развијени су слојеви неска и шљунка. Интересно је да се горњокретацејскииеоценски фаиш надазе трансгресивно самопреко шаријашке пдоче, а никако иреко аутохтоних кристадастих шкриљаца и гранита. Вероватно је, дакде, да је шаријашка пдоча иокривада Јужне Карпате почев од горње Креде па све до Одигоцена, и да се све дотде ерозија није још тодико бида усекда, да би поменуте твор:>вине могде доћи преко аутохтоних сдојева. У Одигоцену су сгворени дуж извесних тектонских динија дуги и дубоки усеци, у којима се је стадожио Неоген. а нарочито Миоцен (Медитеран). Тако су постали миоценски басени Титешт-ВрезоЈ, Петрошени, Баја-де-Арама. Бахна-Оршава, Дубово, Доњи Мидановац. Терцијарне су творевине биде пређе знатно више распрострањене и међу собом спојене, ади их је ерозија раскинуда и редуковада. Свуда је Миоцен развијен у Фацији соне Формације, и јасно се може подедити на доњи и горњи кат, који одговарају првом и другом Медитерану. Први .је предетављен монотоном песковитом Фацијом, с гипсом и сданим изворима, и сиромашан је у Фосидима (претадожени нумудити, неки церити, између њих рНсакш и таг»ап1асеит). Други пак развијен је у моћном компдексу глиновитих пескова, ко.ји се свуда карактеришу еФлоресценцијама соли и сланим изворима, докле се по ободу планинског региона јављају конгдомерати, спрудни кречњаци и дапори с богатом тортонијанском (другомедитеранском) Фауном. Ови слојеви показују две петрограФске особености великога значаја: интеркадације дацитских туФова („иала") и масив соди код Осне1е-Мап. Прави сони терени представљени су и овде глобигеринским лаиорима и сивим глинцима с интеркалацијама соних пескова и дацитских туфова. Изгледа да су и најстарији сарматски сдојеви развијени такође у соној Фацији. Сама сарматска етажа иотпуно .је развијена, јер су у њој констатована сва три хоризонта, која су у Водхинији и Бесарабији утврђена. На многим местима констатовани су и меотски слојеви, свуда пуни ситних конгерија (наша Сопдеггаехгдиа Ка<1оу. &. Рат1.) и неритина (ЈУегтпа гитапа 8аМ>а). Понтијски су сло.јеви, што се тиче Фације, врло променљиви. Поред обичних са Соп§епа гћот1>о1(;1еа, Уа1епс1е1те81а итд. има и таквих који су се вероватно морали стварати у већ јако ослађеној води. Изнад свега додазе левантски слојеви с богатом Фауном, за које је значајно да су такође кретани, шта више убирани, те имају антикдинале и синклинаде.