Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

873

III Нигдо. досад у кретацејском Флишу није у Румуиији нађен петролеум. Ово исто вреди и за средњоеоценски узучки пешчар. Петродеум се гшјављује у горњоеоценским таргу-окнанским сл.ојевима, затим у доњоолигоценским менилитским шкриљцииа, у соном Медитерану, и скоро у свима катовима Пдиоцена. Ади је значајна раздика у иогдеду нојаве петродеумских рудишта између ових петродиФерских терена. У таргу-окнанским сдојевима, нарочито у гдиновито-соној Фацији њиховој, затим у гдиновитим и силиФикованим битуминозним менидитским шкриљцима доњег Одигоцена и у соном Миоцену скоро се свуда надази нетролеум, те је очевидно да се ту, у самим њиховим слојевима, и стварао. У остадим пак поменутим катовима везана је појава петролеумских рудишта за нарочите докалне геолошке прилике, и то не за Фацијалне, да би се могло номисдити као да се са стварањем тих локалних Фација стварао и петролеум, него за тектонске, тако, да се у дитолошки потпуно истим слојевима, који су нормално без петродеума, налази петролеум само кад имају сиецијадну тектонику. Потпуно је, дакле, онравдан закључак да се нетродеум у њима накнадно прикупио. На основи овога раздикују се иримарна и секундарна петролеумска рудишта. Као што смо видеди, таргу-окнански слојеви представљени су обично лапоровитим пешчарима, са интеркалацијама обичних пешчара, конгдомерата и сидификованих и дапоровитих кречњака. Иетродеум се сгварао нарочито у глиновитим сдојевима. Ма да су ови слојеви у погдеду Фосида најподробније нроучавани, значајно је да нигде досад у њима, и то не само у пешчарима и конгломератима, него и у лапорима и кречњацима, није нађено ни трага од каквих виших и већих животиња. А оне би сигурне морале оставити ма каквога .трага, само да их је бидо, кад су у истим сдојевима могди оставити трага многобројни нижи организми: Фукоиде, нумудити. орбитоиде, литотамније, бриозоји, иглице од спонгија и цидаритске бодље. Мора се, дакле, закључити, да материјал за постанак петролеума у карнатском горњем Еоцену нису давади кадаври какве више организоване маринске Фауне, као што се то обично узима, него већином нижи биљни и животињски организми, а нарочито микроорганизми. Од већег су значаја виши организми, и то погдавито рибе, биди само за постанак петролеума у глиновитим и силификовано-битуминозним менилитским шкриљцима, у којима се надази много рибљих Фосила. Али су и ту рибе само повећале материјал за петролеум, јер се у менилитским шкриљцима иоред рибљих Фосила налази и богата микроФауна. Шго се тиче бдижих геодошких ирилика за постанак петролеума у овим примарним петродеумским рудиштима карпатскога Фдиша, од иресудног је значаја Факат : да су овакви терени свуда у исто време