Prosvetni glasnik

874

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и садиФерни, тј. да садрже у себи више или мање соли, да се у њима појављују сдани извори, соне еФлоресценције итд. Ово није случај, него опгате правило. Односно постанка петролеума у палеогенеком фдишу може се, дакде, казати: да се само у соним Фацијама ове Формације налази петролеум у примарним рудиштима, и то нарочито у соној Фацији горњоеоценских таргуокнанских сдојева, а потом и у риб.Бим мелинитским гакриљцима, који пак у овом погдеду имају много .мањи значај. Да је постанак примарних рудишта петролеума везан за геодошке придике које су влададе при развићу соних Фација, још се јасније види кад се бдиже разгдедају миоценска петролеумска рудишта у Румунији. Као што је већ папоменуто, миоценски комплекс сдојева састављен је поглавито од несковито-лапоровитих сдојева, који садрже гипс а местимице и моћне масиве соли, и у којима се могу разликовати две Фације ове Формације: прво, Фација песковитих, често шарених обалских творевина, и Фација дапоровито-гдиновитих седимената (т. зв. сива сона глина). У овој сивој гдиновитој соној Фацији, а нарочито у бдизини соних масива, тако су нагомидани угљоводоници да чине праву ореоду око њих. Ово је општа појава која се може проматрати код свих соних масива без изузетка. Отуда се и у соди увек налазе гасни угљоводоници. Познато .је да се сона Формација у Румунијн има схватити као регресиона Фација Флишкога мора, које се у Миоцену задржало у перикарпатској депресији. Детаљном студијом миоценских седимената утврђено је. да је у приморју ове депресије било многих острва и спруа,ова и да су уз то постајали многи задиви и дагуне, с једне стране усдед тектонских покрета, а с друге због топде и суве степске или пустињске климе. Сдана вода, осдободивши се од калциум -судФата који се стадожио у обдику гипса иди анхидрита, прикупљала се нарочито по дубљим местима, од којих за нека изгдеда да су постунно добијада карактер правих рововских („грабенских") удеглица, — придике, какве данас показује ннр. Мртво Море. Ове лагунске улегдице биде су међу собом повезане иомоћу рукаваца и пдићака, и етајаде су у вези са отвореним и не баш дубоким морем, које је испуњавадо слободни, острвимаи спрудовиманеиздвојени деонерикарнатске депресије. Обалски конгломерати, речни нанос, таласке бразде, трагови морских гдиета, прсдине усдед сушења, и сона глина у поменутим удубљењима — све нам то одаје геограФСке прилике које су тада у овом приморју мораде владати, и које показују јасне знаке једнога „мора на умору", како то Зиезз каже. Гдобигерине, које се овде ондо налазе у муљу соне Формације, и чије је присуство многе побудило да схвате ове седименте као педашке, вероватио су нанете с многим другим организмима из отвореног мора. Ади дагуне и сони задиви не само да су