Prosvetni glasnik

876

НРОСВЕТЈТИ гллсник

и велики део силицијских и других седиментарних стена, чудновато би било да органска маса њихова буде без икаквога значаја, бар у таквим геолошким приликама као што су мало час наведене. Цримарна нетролеумска рудишта у Румунији обично су сиромашна, јер њихови глиновити слојеви нису били повољни за акумуладију петролеума. Има изузетака од овог правила: кад се у битуминозним слојевима налазе интеркалације пешчара и конгломерата, у којима се накнадно петролеум из суседних глиновитих слојева накупио. Тако се нпр. у миоценској соној Формацији налазе знатнија нетролеумска рудишта код места: Колибаши, Глодени, Малу-Рошу, Окиури итд. Сва већа петролеумска рудишта у Еоцену и Олигоцену, а нарочито у сарматским, меотским, понтијским, дакијским и левантским слојевима, јесу секундарна. Петрол.еум је, дакле, из првобитних глиновитих слојева у којима је постао прешао у песковите слојеве и ту се нагомилао, наравно кад су примарна петролеумска рудишта дошла у непоередни додир са овим песковитим слојевима, Ова појава, тзв. миграција петролеума, дошла је као последица разних узрока, од којих неки леже у природи самог петролеума (напон гасних угљоводоника), а други су спољни (инФилтрација воде и иритисак). ИнФилтрација подземне воде у првмарна глиновита рудишта петролеума чини те се петролеум из глиновитих слојева, према којима нема никаквог ни физичког ни хемијског аФинитета, поступно истера. Што со тиче нритиска, одавно је експериментима утврђено, да пегролеум иод притиском мигрира кроз глиловите сло.јеве, само кад су суви. Главни узрок за постанак секундарних петролеумских рудишта у Румунији био је велики притисак, којем су примарна петролеумска рудишта била изложена приликом најмлађих тектонских покрета у субкарпатској зони. На местима где је овај притисак био најјачи, и где се услед тога јавља најјача акумулација петролеума у секундарним рудиштима, покрети су били тако снажни, да су језгра у антиклиналама пробијала свод од млађих слојева. Ово је нарочито било на местима где су приликом покрета зашли у антиклинале сони масиви. Притисак соних масива на битуминозне им појасе био је тако јак, да је скоро сав петролеум мигрирао у сарматске или плиоценске слојеве, с којима је Медитеран нриликом тектонских покрета дошао у додир. Појава оваквих антиклинала с пробојним језгром обично је прлћена најашивањем Медитерана иреко млађих слојева дуж наборних раселина, које су се при том образовале раскидањем антиклинала. Кашто су пак постајале по неколике овакве мање више иаралелне наборне раселине, те су боре раседнуте у наборне пласе. Са свим се овим слаже значајан Факат: да су у неносредној близини наборне раселине сакупљене највеће масе петролеума.