Prosvetni glasnik

НАУКЛ И ЦАСТАВА

877

Из овога се види, да су се у Румунији могда образовати продуктивна потролеумска рудишта само тамо, где има и примарних, и при том само на оним местима, на којима су слојеви усдед тектонских покрета јако поремећени. Заиста, петродеумска рудишта у местима: Еашин, Еампури, Вицанти, Валеа-Сарији, Андреаш, ЖидиаСарији и Пакурице распоређона су дуж једне велике дисдокационе диније око 60 км. дужине, по којој је миоценска сона Формација местимице, а нарочито тамо где је имада соне масиве, најашида преко сарматско-пдиоценске зоне, и сарматски песковити сдојеви испуњени су петродеумом само дуж равни ове наборне раседине. Сарматски слојеви пак који деже на соној Формацији, и који нису биди захваћени овом дисдокацијом, немају ни мадо петродеума. Други пример даје нам око 30 км. дуга днсдокациона динија Цинтеа — Бајкоју — Морени — Гура-Окницеј. На некодико месга дуж ове диније пробиди су сони масиви из Миоцена кроз ндиоценски свод и најашиди преко спуштеног крида антикдинаде. Поред тога су местимице и сама језгра у антикдинадама раседнута у наборне пласе, између којих су убрани дакијски и девантски сдојеви. Велике кодичине петродеума надазе се како у доњим дакијским слојевима нотонудог антикдинадиног крида, тако и у горњим дакијским (биФарцинатским) и левантским сдојевима између наборних пласа уздигнутог крмда антикдинале. Да поменемо најзад и компликовану тектонику најзначајнпје петродеумске докадности у Румунији — окодине Буштенара. Овде трансгредира меотски кат нреко миоценске соне Формације и даље затим преко једног одигоценског острва, тако, да на овом крају додази непосредно преко Одигоцена. Усдед наборне раселине, која је баш на овом крају постада, најашио је Миоцен преко Олигоцена и Меотика у повдати му, па је ири том због притиска олигоценски нетродеум прешао у меотске пескове. Еао што се, дакде, види, богата неогенска петродеумска рудишта у опште су присно везана за тектонске диније наборних раселина и антикдинада с пробојним језгром. Обичне антикдинаде сдуже само за оријентисање на терену, али ни у колико не усдовљавају сама нетродеумска рудишта. Исто тако не стоји да у опште у синкдиналама не може бити петродеумских рудишта, јер се у Румунији, истина ређе, али ипак на некодико места експдоатише нетролеум из саиих синкдинала, нарочито кад се ове јављају између наборних раселина. Тектонске погодбе за постанак рентабидних петродеумских рудишта нарочито су испуњене у субкарпатској и потом у фдишкој зони. Од мањег су значаја пак нетродеумски терени у заиадној Вдашкој, и то само на местима где су слојеви јаче поремећени. Ово је слика о постанку петролеума и о геолошким приликама у којима се појављују већа петродеумска рудишта, како ју је на