Prosvetni glasnik

59*

НАУКА И НАСТАВА

»81

и још нека) и у бакауском округу (Солонц, Лукачешти, Моинешги и многа друга) — дала су свега 42.002 тоне, или тек 4*87°/ 0 . При свем том не треба мисдити да су ова рудишта без икаквог значаја. јер се већина од љих још налази у Фази истраживања, а нека већ спадају у осредња. Уз то ваља водити рачуна о великом пространству ових иетролеумских терена. Дубина до које сонде слазе ради експлоатације иетрелеума врло је различита, и то не само у разним теренима, него и на једном истом рудишту. Ово долази једво с тога, што је и дубина продуктивних сло.јева у разним рудиштима различита, а друго због топографских нрилика места на којем се врши бушење, и због нагиба слојева. У Буштенару се обично иде са сондама до дубине од 150—400 м., а има и таквих које су одмах после 100 м. дубине већ ушле у продуктиван слој. У Морену се буши до дубине између 170 и 475 м.; у Кампини између 200 и 800 м.; у Цинтеи између 200 и 300 м. за ирви продуктиван слој, затим још 75—100 м. за други слој, итд. На исти начин варијаЈу дубине сондажа и но другим местима; у Бајкоју је најдубља сонда 610 м., у Со^онцу 559 м., у Лукачешту 460 м.. у Моинешту 602 м., у Кампену близу 700 м„ итд. Исто тако варира и дубина обичних петролеумских бунара. Има их иснод 50 м. дубине, али је већина дубока око 100 м., а неки до 200 м., па и преко тога. Најдубљи су бунари у У1укачешту, где један слази чак до дубине од 245 м! Добивени сиров петролеум скупља се помоћу водоводних цеви у резерваре, одакле га већа предузећа на сличан начин спроводе до својих раФинерија, а мања га одмах продају оближњим већим предузећима. Крајем 1906. год. било је постављено цеви за спровод петролеума у укупној дужини од 363.775 мет. За прераду сировог петролеума подигнут је већ знатан број раФинерија, од којих неке спадају у опште у највеће инсталације своје врсте. Најважнија је раФинерија друштва „81еаиа Котапа", која прерађује по 120 вагона дневно сировог нетролеума; затим раФинерија друштва ,Уе§а", која прерађује по 90 вагона: па раФинерије румунскоамериканског друштва и друштва „Аигога", које прерађују свака. по 60 вагона дневно, итд. Није сав сиров петролеум подједнак, него у овом погледу има знатне разлике између појодиних рудишта. У главном могу се разликовати три врсте: а) Лак петролеум, са специфичном тежином од 0-770 до 0'820, као што је нпр. у Кампену (где је у опште нађен најлакши петролеум, са специФичном тежином само 0-763), затим у Тецкану, у горњем продуктивном сло.ју у Цинтеи, у Вајкоју итд.