Prosvetni glasnik

882

11р00ветни г.1 асннк

'б) Осредрви петродеум, са еиециФичном тежином од 0-830 до 0'860, као што је у Вуштенару, Камнини, Сожшцу, Колибашу итд. в) Тежак п.етродеум, са специФичном тежином преко 0-860, као што је у Монћору-Сарати, Цинтеи, Лукачешту, Гура-Окници итд. У овој посдедњој докалности налази се најтежи петродеум, са специфичком тежином 0-935. Највећи део румунског нетродеума спада у средњу врету; много мање ади ипак иридично се експдоатише тежак петродеул, а дак се у опште добива у мадој кодичини. Лак нетродеум садржи 38—47% дестидационих продуката до 150° Ц (бензина и остадог), осредњи од 20—25%, а тежак нспод 20%. Исто је тако раздика и у количини дестилационих продуката између 150—300° Ц, који се унотребљавају за осветљење. Лак петролвум даје највише (од 40—60%), средњи мање (од 30—40%), а тежак најмање (до 25%). _ ПГго се тиче продуката који преостану посде дестидације до 300 Ц, њих има највише у тешком, а најмање у лаком петродеуму. Овај се остатак већим делом троши као гориво за парне казане и локомотиве (што је за Румунију од великог значаја, пошто оскудева у фосилном угљу), — а ирерађује се и даље, налазећи разноврсну употребу, поглавито за Фабрикацију иараФина и разних минералних уља. На количину параФина у овом преостатку не утиче ништа специФична тежина, јер има и даких, и осредњих. и тешких петролеума који имају много параФина, а има и таквих који параФина мало садрже. Највише параФина има у даком петролеуму из Камнена (18%), затим у лаком петролеуму из 'Гецкана (14-8'7 0 ), па у осредњем из Моинешта (12-4%), У осредњем из Кампине (12%)) итд. Лак нетролеум из Бајкоја има само 5%, а буштенарски петродеум, који спада у осредње, само 0-3% параФпна. За транспортовање петролеумских продуката имају у Румунији 1713 вагон-цистерни, од којих 231 припадају државној железничкој дирекцији, а 1483 су евојина појединих рафинерија. За депо сдуже многобројни резервоари, подигнути по железничким станицама и у неколиким иристаништима, са укупном запремином од 101,553.270 литара. Поред тога је у Констанци, главном румунском приетаништу на Црноме Мору, саграђен нарочити басен за деио петролеумских нродуката ко.ји су одређени за извоз. Извоз се сваке године повећава; 1906. год. износио је 327.275 тона, у вредности од 25,000.000 дин. Да додам још да је по етатистици за 1906. год. бидо у Румунији на петролеумеким рудиштима и у раФинеријама, сем стручног и административног персонал .ч, који је броЈао 464 румунска поданика и 63 странца, још 8152 радника, махом Румуна (еамо 746 странаца).