Prosvetni glasnik

902

ИРОСВЕТНН Г.1АСНЦК

то потекло из првобитне анимистнчне ФилосоФије. Осим тога ми у бајкама делимице надазимо и јасне трагове фетишизма, како то Тајдор назива. Тако у руским бајкама прича се о некаквоме кашчеју, кога ништа није могло ранити смртно за то, што је његов дух, душа, затворена у јајету сакривеном далеко, у тридесет деветом царству (на : крај света), на острву Бујану, иод тридесет девет брава итд. Ади нека царевић Инан побеђује кошчеја ношто је добавио оно јаје н разбио га. У групицу оваквих бајака морају се убројати и приче о оним предметима које јунаци остављају дома нред полазак на далеки пут; у нас је то воћином чешаљ или марама. Те стварчице служв укућанима као знак јунакове судбине: у критичним тренутцима његовим с тих предмета капље крв. У једној немачкој бајци, „Два брата", браћа ири растанку забадају нож у дрво; када се јодноме од њих десида несрећа нож је зарђао са стране окренуте у правцу његова пута. — Оснм тога у бајкама су очуване и чисто историјске успомене о дадекој прошдости: такво је људождерство, казна спаљивањем иди привезивањем кривца за реп дивљега коња итд. (За критичара старе историје врдо је занимљиво напр. ноређене епизоде о отетој царевићки у бајци „Сем Семијонов" са Херодотовом причом о отмици царевићке Јо од стране Феничанских помораца). У њима надазимо и породичних црта; положај сироте у маћехино.ј кући, понашање деце према оцу. старије браће према најмдађему. У вези с тим у бајкама се цртају и животни идеади, исказује се и нротест. Ади пронгдо је много времена док је истинити смисао народне бајке и приче коначно протумачен, и научници су, тек у наше врене, угврдиди да предмете народне бајке не треба узимати ни као адегорију ни као параболу, него као непосредно причање о ономе што је за првобитна човека бидо реално знање. Ово се ннје утврдило пре него што се појавида тежња бедежити бајке и приче из народних уста, онако како их народ прича. Тим неизвештаченим градивом научници су се користили и на његовој основи цртали су, ако и не потпуне али у појединостима одређене и иоуздане, сдике и скице ирвобитног умног живота човечанског. Адегорија и морал, —• ако се покаткад и нађу у народним причама — јесу само доцнији вештачки дометци, који су се појавиди тек онда, када је историја о иостанку приче иди бајке бида већ заборављена, те се њоме послужидо само као обдиком за ову или ону садржину. То се најјасније види у оној групи бајака у коју се мећу басне. Народне бајке о животињама управо нису басне, оне су просто приче из живота животиња, које су свакако схватане савршено реално. У већини тих бајака тумачи се и износи иостанак ма које карактеристичне црте једне животиње, тумачи се њена нарав и навика. Тако у „Баснама и бајкама дивљих народа" има басна нод насловом: зашто