Prosvetni glasnik

116

иросвехни гласник

никаква промена. То је нетачно. Јер ако се између тих објеката надазе други, онда је очевидно да ти међу-објекти морају да промене места уступивши своја онима који их потискују. Ако се пак између н>их не налазе никакви објекти, онда је очевидно да ће се они сами морати да додирују, па према томе, ако се измеђ} њих утисну други нови објекти, онда се мора да призна да ће они сами бити принуђени да промене своје првобитне положаје. Дакле Јум се надази у ведикој заблуди кад верује да је на поменути начин отклонио тешкоћу проблема субјективног кретааа, па према томе и кретања у опште. шта више пробдем кретања јесте од пресудног значаја по решење проблема простора и времена. Она теорија о нростору и времену која се покаже неспособна да д& рачуна о кретању несумњиво је нетачна. И заиста је тако. Оно што је од пресудног значаја против инФинитизма то је његова неспособност да реши пробдем кретања. Ма у којој се Форми инфинитизам појавио, он се пред тим проблемом руши. Али као што смо већ напоменули иста је судбина и једноФормног Финитизма. Извели смо већ да Јум није био у стању да проблем екстензије простора, а тако исто и проблем екстензије у опште, реши, а тако исто смо доказали да простор схваћен као апсолутни континуум искључује из себе могућност екстензије. Дакле немогућност експликације екстензије у опште тј. било екстензије простора, било времена или кретања јесте тачка у којој се додирују ЈедноФормни Финитизам и екстремни инФинитизам. Само што је та немогућност за инФинитисту апсолутна, а за Финитисту пак провизорна и то донде док ее не подвргну строгој психолошкој анализи и реални односи као и реални свесни садржаји па се и једни и други не сведу на последње елементе, те се тиме не дође до просторне концепције двоФормног Финитизма тј. до концепције реалног, коначног конзекутивног дискретума. Финитизам дакле нужним начином мора да се схвати као двоФормни и ми смо још раније укратко изнели решење проблема екстензије простора и времена са те тачке гледишта. 21 Још је јаснија неспособност инФинитизма и једноФормног финитизма кад се дође на проблем кретања. Не може се у^ћорећи даје кретање апсолутно и као такво један од наЈнесумњивијих Факата. Међутим баш о то^.е тако извесном и несумњивом Факту инФинитизам није у стању да да рачуна. Ако се претностави да је простор континуиран, онда је очевидно из нрвог Зеноновог доказа да је кретање немогуће. Јер, као што је познато Зенанов доказ гласи: Да би тело, које се креће прешло с једног места на друго, оно мора претходно

21 Види детаљније о свима могућим концеицијама, како финитистичкпм тако и инфинитистичким »ГИе (^урхасћеп Оеоте1иеп иш1 сЈаа ПпепЗНсће' 5 , уоп Вгап Ре(:го1пеУ1С8; ст. 4—17.