Prosvetni glasnik

наука н настава

363

комада, н. п. стихова, неколико врста прозе или какве пословице, укратко макаквог комада, који буди учеников интерес садржином. Кад тако што ученик потпуно научи Фонетички и кад му по значењу комад буде потпупо познат, онда се прелази на ортограФско представљање, које ће успешпо ићи на тако нозаатом градиву, које тако усто изазива и иптерес. Магде се почело ово правописно представљање, увек мора бити врло озбиљан и темељан рад. Како би глас и слова и одатле врло много штошта из језика дошли до свога права и како би се све т о тачно разумело, мора се пре свега створити јасно знање код ученика, да су глас н слово две из основпе разне ствари, да је последње видљив знак за прво, да се исти глас може представити разним знацима, т. ј. словима, да с друге страпе исто слово може служити да нредстави разне гласове, што је и једно и друго тако често у Француском. Ово разликовање треба учеиик сасвим најоштрије да схвати н најтачније да занамти. То је зато понајпре потребно, што прво тако што особито необично помаже при тачном читању и вештом, беспогрешном писању по диктовању, а друго, што то исто тако и уводи и објашњава тачно схватање и представљање свих глаголских облика, што се оснивају на нарочитим гласовним законима. Свршетак је увежбавања нанисменог представљања гласова, да се као диктат напишу или оне реченице, састављене од аналитичког француског или мали Француски текст. Обоје, Фонетичко вежбање и представљање гласова словима тиме, наравно, да није још закључено; то се двоје свршава, одмах да то кажем, тек с наставом уопште. Јер то остаје за цело школско време као предмет поучавања, вежбања, понављања на нижем сгупњу внше, него ли на средњем, али ипак без тога није ни вишп ступањ. Даља се вежбања наслањају на песме, на приче, граматичка вежбања, једном речи, сне што доцније долази у настави треба да користи и помогне тачном и добром изговору. Ученик ваља да брзо дотле дође на тои наставном пољу, како би неизоставно тачпо сазнао природу изговараннх гласова, како би их могао тачно изговарати и упамтитн и како би, најзад, могао пренети и слике од слова у тачне гласове. Ако се хоће то да достигне како ваља, онда држим за нотребно, да се на најнижем ступњу — отприлике целе прве годипе — пружа грађа увек прво само гласовно, а кад је тачно гласовно схваћена, онда се може прећи на слику од слова. Наравно да је мало по мало потребно, да се утре и обратан пут, док најзад не буде правило на вишем ступњу (тако од секунде) полазити од слова. Али се ваља чувати, да се не учини пролаз сувише нагло и одједном. Друге године могу се покашто давати и гласовно непознати, али ипак не тешки комади, како би се ученик научио закључивати из знака глас. Треће године може се захтев нешто повећати, али и саме четврте године ирепоручује се, да