Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
345
задатак пре других. Ако се овде допринесе што и у том смисду онако узгред, онда је то доста, али тако што тражити, томе за љубав бирати писде и понеке сасвим искључити, то се мора безусдовно одбити. Ја сам већ малочас узгред напоменуо, како сам с обзиром на лектиру у поЈединим типовима вигаих школа само за квантитативну разлику, значи само према броју часова Француског језика. Такав подједнак подожај поменутих школа ја уопште захтевам за Француску наставу. Њезин је задатак у свима исти-истоветни, који со може модиФиковати само према времену, које се има на расноложењу, али никако се не могу мењати ни наставна метода ни квалитет Француског градива за читање, које им се пружа. Ипак сам приморан, иако искључујем овде из претресања стручне школе, пошто овамо не иду, да с неке стране учиним као неки изузетак, а то је код виших женских школа. И већ због пола васнитаника мора се овде имати неких нарочитих обзира. Сем тога, мислим, да се овде не може поклапати још из једног разлога Француско градиво за читање с оним за мушке школе. Будућност, одређење наших дево.јака бесумњеје понајире кућа, породица, и поред све воље за еманципацију у овом тренутку и поред свега нешто незгодног положаја многих чланова женског рода, који је нажалост створен услед друштвене невоље и забуне. То је њихов свет, то је позорница њихова рада, то је поље, које оне засејавају златним зрневљем врлине, побожности, љубави, где ће угледно ширити племените обичаје, где ће неговати и подизати идејалан дух. Овом лепом задатку треба школа да води девојку и да је за ово припрема, а ирема томе јој ваља и бирати и пружати наставно градиво. Ето с тога гледишта мора се избирати и Француска лектира за женске школе тако, да се због тога по природи саме ствари ствара неки други изглед. Отуд се има дати појетској књижевности нешто већи простор. Из прозе нарочито заслужује пажњу писмо, чиме је Француска књижевност интензивно и екстензивно нарочито богата, као и такве приче, које описују мали живот у кући и породици, као н. п. у многим особито с пуно смисла причама од Сувестра. Пре, но што оставим говор о лектири школских писаца, додирн У^у још две тачке, које, истипа, не стоје правце у вези с лектиром, али које се могу понајзгодније овде нретрести. Мислим на 1. концентрацију и 2. матерњи језик у Француској настави. Под концентрацијом се разуме веза, однос појединих наставних предмета једног с другим и једног ирема другом и тиме смерано и помагано постизавање целокупног настаиног циља. Примењена на француску лектиру значи, дакле, да она не може по садржини сама ићи својим путем, него да треба да има неких нарочитих додирних тачака с осталим наставним предметима, чиме се резултати једног, као и другог наставног предмета гаире, бистре, удубљавају и учвршћа23 *