Prosvetni glasnik

346

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

вају. Ово је свакако већ по себи само како може бити очевидна мисао, захтев, који мора изазвати, кад се систематски изведе, најплодоносније посдедиде. Ади не може се порећи, да извођењу те мисли стоје препреке па путу, које се јодва могу уклонити на неким пољима,. Нарочито ми се чини да то вреди и за Француску лектиру, која стоји, уколико могу оденити ствари, које су у вези, још и сувише лабаво према мисли о концентрацији. Чињени су, душе вал>а, покушаји, да лектира послужи концентрацији, они од Уфера познати су ми, али они су ми, маколико да су добро испали у својој врсти, сумњу иовећали и учинили је сасвим очевидном. На први поглед чини се, да управо није ништа лакше до довести у везу Француску лектиру једног разреда, рецимо обертерције реалне гимназије н. п. с историском или географском наставом баш из тог разреда, па ипак ништа не би било теже, до тако што извести у пракси, ако би се тежило отићи изван чисто спољашњег.* У терцији * Овде и свуда задржали смо немачке називе разреда из очевидних раздога. У Пруској иостоје ове вив)е или по нашем средње школе: гимназија и прогимназија (лат., грч., ®р.), реална гимназија и реална прогимназија (лах., ®р., енгл.), велика реалка и реалка (фр., еигл.), за мушке. Оне трају девет година све, сем доследње, која траје шест и која се зове и виша грађанска школа. У загради су језици, који се уче у њима и који чине врсту или правац ове или оне школе. За женске иостоје више женске школе, с деветогодишњим учењем (фр. и енгл.) и женске гимназије (лат., грч., Фр.). Уза све те школе постоје Уогвсћи1е (приправна школа), у које стуиају деда од 6. године и у њој остају до 9., дакле, не долазе из народне школе као у нас, што немачки педагози баш траже без успеха толико година. Разреди се деле на ниже (ТЈп^егИаззеп: 8ех4а, (Јшп(;а, (јиаЛа), средње (МлМеШаззеп: ТЈпЈегЈегва, Оћег1егИа, ТЈп^егзесинДа) и више (0ђегк1аа8еи: ОћегзесипДа, ТЈпЈегрпта, Оћегрг1та). Ова таблица сад показује врсте средњих школа и број часова француског језика у појединим разредима (опет у Пруској):

Кшиа школа и разреди:

VI 9

V 8

IV 7

IIIВ 6

IIIА 5

IIВ 4

IIА з

IВ 2

IА 1

Свега

Гимназија

4

3

3

3

2

2

2

19

Реална гимназија • • •

—

—

5

5

5

4

4

4

4

31

Велика реалка ....

6

6

6

6

6

5

4

4

4

47

Реалка

—

—

—

6

6

6

5

4

4

31

Виша женска школа • •

—

—

—

5

5

5

4

4

4

27

Иаиомепа. Реалка има шест разреда, где је VI. најмлађи, а I. најстарији. Виша женска школа има девет разреда, где је 9. најмлађи, а 1. најстарији. У горњој таблици арапске испод римскнх циФара означавају разреде тих двеју школа. Како је за друге предмете и у другим немачким земљама, где, уосталом, рагреди носе разна имена у званичном језику, може се већ видети у књижници 1)г. Раи1 ВШгпег, Баз бИепШсће Цп^егпсМз^езеп Беи(;зсћ1апс1з т с1ег Оедеплтаг!. Бе1р21§ 1901., Обзсћеп 130.