Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

881

учитељској школи, пиротској и зајечарској гимназији и Физика од А. Васмута у смедеревској, неготииској, ваљевској, лесковачкој и ужичкој гимназији. 2. у вишој гимназиЈИ: Физика од Хандла у ваљевској и I. београдској гимназији, Физика од Јохмана у крагујевачкој, круШевачкој, пожаревачкој, шабачкој, зајечарској и ужичкој гимназији п београдској реалди. За остале заводе немамо података, а из личног сазнања знамо да се и у овим поменутим наставници служе за личну употребу и многим другим, који нису овде поменути. За хемију су овако употребљавани уџбеници: Хемија од М. Петровића — у београд. в. женској школи и жен. гимназији, крагујевачкој в. женској школи и женско.ј учит. школи, ваљевској гимназији, II. беогр. гимназији и београдској богословији; Хемија од С. .1озанића у београдској реалци, I. беогр. гимназији, чачанској гимнази.ји, крагујевачкој гимназији, шабачко,] в. женској школи и гимназијама: крушевачкој смедеревској, пожаревачкој, неготинској, шабачкој, пиротској, ужичкој, лесковачкој, зајечарској и јагодинској. У III. беогр. гимназији употребљавана је Хемија од Р. Петровића. Уз то у IV. раз. уиотребљавана је за наставу из минералогије уз хемију: Минералогија од А. Станојевића — у богословији Св. Саве, у беогр. реалци, у II. беогр. гнмназији, шабачк )ј гимназији и шабачкој в. женској школи; Минералогија од Д. Антића и Н. Ракића у свима осталим горе помињатим заводима. Не улази у обим овога нагаег посла критичко оцењивање поменутих списа ни ближи приказ питања: колико су они иодесни да послуже примени оних општих методичких начела, која се данас све вигае за ову наставу истичу. 0 томе је, уосталом, већ познат у многоме суд и из реФерата, које су разни писци о појединим од ових уџбеника писали, и од нас би на. овом месту могло бити и прилично нескромно узимати улогу неког врховног судије и свој суд стављати изнад суда толиких других компетентних људи. Ми се не устежемо да чак признамо свима тим уџбенидима и методици, заступљеној у њима, не малу вредност, али морамо још на овом месту констатовати да су сви они махом бага онога правца, противу кога су се нарочито нодизали методичари у Западној Европи. Неки су међу њима просто скраћени уџбеници оних, што су удешени за слушаоце на Факултету, а други су с данашњег гледигате у науци већ и застарели, те ствар постаје још незгоднија, кадсезнадаје било читавих нроФесорских колегија, које су још пре више од десетине година иодизале свој глас за то да се они замене другим, савременијим. Тако Је — да наведемо само један пример—још 1897. год, „Наставник", орган проФ. друштва донео мишљење колегије у I. беогр. гимназији о уџбеницима за Физику у вишим разредима да „не одговарају потреби школе, нити је настава у њима