Prosvetni glasnik

882

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

изложена методски ни критички сређена" 44 . А међутим сви су ти уџбеници у уиотреби и дпнас — у колико их т. ј. има још у трговини и нису замењени ни доауњени новим! Јогн, може бити, уџбеници за нижи ступањ ове наставе могу се сматрати као подеснији и рационалније удешени за пиљ, ради кога су, него они за винш ступањ. Наравно, кад Је реч о овој врсти иомоћних средстава за ову наставу и квалитету саме ове наставе, добро би било на овом месту загледати изближе и у резултате, који се њоме постижу. На жалост, за то као да немамо података. Годишњи извештаји наших средњих школа не износе усиех из појединих предмета и ми овде можемо ради приближне оцене те ствари саопштитн само средњи годишњи успех у 1907/08. школској години из четири београдска средња завода, који сио могли дознати и по коме се може томе ипак нешто судити. Тако, средњи успех из Физике у III. разреду био је у I. београдској гимназији: 3,48; у II. београдској гимназији у III,: 8,82, Ш 2 : 3,75 у Ш 3 : 3,80; у III. београдској гимназији у III,: 3,23, у III,: 3,10. Из хемије с минералогијом у IV. разреду средњи је успех био ове године у I. београдској гимназији 3,28; у II. београдској гимназијиу IV,: 3,66, у 1У 2 : 3,69 у 1У 3 : 3,58, у III. београдској гимназији: 3,31, Из Физике у VII. и VIII. разреду успех је био: у I. београдској гимназији VII!: 3,80, ^П 2 : 3,35, VIII: 3,74; у II. београдској гимназији: VII: 3,93, VIII: 4,20, у III. београдској гимназији VIII,: 3,69, VIII,: 3,60. Не треба заборавити да се по овим циФрама ипак не могу Бог зна какви закључци чинити, јер су оне не само производ случаја у таленту и труду ученика већ и резу.ггат субјективног оцењивања успеха од стране самих наставника. Осем тога ми, као што је речено, не знамо ни како стоји овај успех у другим средњнм школама. Текипак значајно је да и при таквом стању ствари настава из ових предмета махом не достиже ни успех који би се могао обележити као иосве врло добар! Ваља знати — и то мислимо неће бити увредљиво ни за кога од нас — да методичка вештина као и много што шта друго, потребно за добар успех, нису особито развијени по нагаим средњим школама. Колико то долази од тога, што је већина наших наставника у том ногледу или самоук или везана за оно, што је наследила од својих учитеља, толико је томе узрок и тај Факат да се о поправци тога уопште |нико и не брине... На нашем данашњем Универзитету катедра педагогије још није у& добила сталног наставника; на њему нема нарочитих наставника за методику ни Физике ни хемије, а уз то све стоји још и таЈ Факат да будући наставници ових наука остају без довољне увежбаности у оном експериментовању, које ће им баш највише требати. Међутим то екснериментовање, као што смо и раније напоменули, сасвим је ра-

44 Наставиик за 1897. год. 446.