Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
891
чаје, итд. а то све чини да они уз познавање домовине проширују своје знање, што повољно утиче и на њихово цедокупно умно развиће. У борби се човек познаје! И пешачење и издржљивост је нека врста борбе, коју ученик има да савдада и да издржи, јер ту види и оеећа да нема никога другога који би га заменио и који би то урадио место њега. У екскурсијама ученици кушају своју снагу, примењују своје знање и умење, а тиме се развија и њихова самосталност и расте иоверење у сопствену моћ и снагу своју. У екскурсији су наставник и ученик сапутници, те су и ближи један другом, они су старији и млађи друг, управо путни пријатељи, јер другарски и пријатељски сносе све тегобе и незгоде, све зло и добро ко.је их задеси у путу. У екскурсији је утицај наставников јачи и интензивнији него у школи, јер тада је наставник дуже време у неносредној и непрекидној близини са ученицима. Посматрањем наставника у иуту, ученици се угледањем на њега уче учтивости, уљудности и пристојности, тим нрвим и најпречим захтевима просвећеног и напредног друштва. „Својом чврстоћом и расположењем при усиљавањима и тешкоћама које путовање собом доноси; својом опрезношћу и сигурношћу у поступању са оним што се на путу деси; својом способношћу одговорити на мноштво разноврсних питања која постају услед мењања предела; својом брижљивошћу којом иријатељски надгледа оболеле, ободрава уморне, храбри и потпомаже слабодушне, — у тим разноврсним приликама наставник старањем о ученицима задобија и утврђује њихово поверење према себи, јер ученици том приликом боље иознаду свога наставника, те се више пред њим и не снебивају као што је било у школи или у почетку екскурсирања'. У екскурсијама се пружа и наставнику згодна прилика да боље позна ученике и упозиа осећање и карактер појединих ђака, да им тако рећи завири у душу. Често пута на путу се ученик покаже и изда те га наставник види и позна онаквог какав он доиста и јесте. У школи послушан и миран као јагње, у екскурсији се јавља непослушан и рушилац реда, и обратно. Ово познавање ученика наставник посгиже онда кад не нредњачи само или кад не иде за њима већ кад је непрестано с њима и кад се упушта у разговор са ученицима, особито у вече, те да чује какве је утиске оставило па њима све оно што се у путу видело, познало и доживело. Да би се имало поуздане користи од екскурсирања, у екскурсијама мора имати реда, с тога сви ученици морају безусловно слушати вођу екскурсије и у свему се покоравати његовим наредбама. Пошто сви учесници екскурсије састављају једну нераздвојну целину то се поједини ученици не смеју никако и нигде одвајати и издвајати без знања и одобрења вође екскурсије. Међу свима мора бити и одржавати се међусобно слагање и узаЈамно помагање, да су сви за једнога и 59*