Prosvetni glasnik
8
ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК
„природа је моја библиотека, друге немам"). Шоиенхауер и многи други ирепоручују да се чита мадо и дуго, ади опет све зависи од укуса. Само што читање ради оне најниже забаве, читање тек да се разгодицају страсти, без даљег циља и намере, иди опет гдупо читање без реда, без размишљања, читање тек да се чита (то су они „вечити читаоци" Шопенхауерови) не може да се читањем назове. По мом мишљењу треба као и свугде тако и овде радити с иданом, путовођа ће бити и компас који не вара, укус, удаљавати се може од њега. ади побећи од н>ега не може, усавршавати се може ади не може ван њега отићи. Ја сам читао доста и водим да читам, читам с пданом и дуго размишљам кад читам какву књигу а трудим се и да ироникнем у осећања пишчева. Лектиру моју не могу да подедим на озбиљну и мање озбиљну јер се старам да све узмем озбиљно, кодико, разуме се, могу. Кад се сетим евојих ранијих усхита из дечачког доба и упоредим их са садашњима, којих је све мање, ади који су надам се дубљи и основанији, чини ми се да је мој укус од тога доба прешао доста ведики пут и ја се надам да ће будућност још депша бити, тако да једног дана будем свесан свога развијенога, раширенога, јакога и свеснога ја. Станислав Винавер уч. I. б. ишназије Друга награда Читање је врдо важна ствар. Ади да би читање бидо корисно треба умети правидно читати. Корист од правидног читања састоји се у томе што нам оно срце обдагорођава, разум просвећује и шири видик нашег знања. Како пдеменито утичу на наше срце „Идијада" Омирова, Мидтонов „Изгубљен Рај", иди Смрт Смаид-аге Ченгијића!' Како нас надахњују и напајају оним што је депо, узвишено — идеадно — поучне, пдемените и озбиљне мисди Његошевог „Горског Вијенца", иди Бранковог „Ђачког Растанка"! А кодико читање таквих деда богати наш разум, није потребно рећи. Она нас побуђују на размишљање о свету и животу; она нам показују пут, којим ћемо доћи до истине, идеада; она богате нашу ризницу знања новим тековинама, новим стварима, те нам тиме дају могућности да схватимо смисао живота, да схватимо (појмимо) свет, који нас окружује. А тиме се шири и видик нашег сазнања. Ми нисмо у стању да дамо себи одговора на све оно што око нас бива. У томе нас помаже искуство и стечени резудтати других људи. Нама је, дакде. потребно да упознамо мишљења и дазоре других људи, па да будемо у могућности у некодико бар да одговоримо на нитања која нам се намећу, кад почнемо да размишљамо о свему ономе што око нас бива. Да би читање бидо корисно, треба читати добре књиге. По Роскину добра књига изражава најдубље уверење којег знаменитог (1зес1еи1еп(1) човека и она је надахнута љубављу према човечанству. Добре књиге имају трајну вредност и увек нам могу бити од користи. Добрих као и рђавих књига има много и због краткоће живота не могу се прочитати све. Али то није потребно;. гдавно је обратити пажњу на умну развијеност и доба читадаца. Према добу и интедигенцији треба бирати књиге и читати их. Да би читање бидо корисно треба, дакде,