Prosvetni glasnik

службени део

9

читати књиге, које према добу узраста и интелигендији збиља моп т да богате наш разум и да шире видик нашег знања. Умети читати, то је вештина и дар. Бифон је казао да нема рђаве књиге за доброг читача. Питање је: како треба читати, па да читање буде корисно и пријатно. Да би смо на ово питање одговорили, изнећемо један пример, који ће бити довољан за нотпун одговор. Кад се тражи злато онда се мора дуго копати и пажљиво испитивати слојеви стена и земље; затим те слојеве раздробљене метнути у пећ за топљење и тек после тога може се добити чисто злато. Као при копању злата или каквог племенитог метала, тако исто се ради и при читању. Речи пишчеве су слојеви стена или земље, мотика, којом се копа злато јесте наша брижљивост или пажња, злато је основна, главна мисао, ндеја нишчева, а душа наша пећ за топљење. Из овога излази да треба добро пазити на значење и порекло речи ; јер кад се њихово значење добро разуме, онда је помоћу пажње лако погодити главну мисао, лако је разумети писца. То је најважнија страна у читању; јер неке речи у разним временима и разним покрајинама често пута имају различито значење, и ако се не ногоди право значење њихово, читање остаје узалудно. Многи писци пишу у алегоријама, сликама и употребљују поједине речи у пренесеном значењу, па ако се не разумеју сва њихова значења и порекж>, опет ће читање бити без користи. У осталом, ово је и разумљиво, јер је идеја, мисао пишчева увијена, управо налази се само у појединим речима и изразима. Даље при читању треба имати напрегнут дух и присебност: све критички оденити и задржати за себе само оно што је истинито и добро. Један писац окарактернсао је читање као двобој између писца и читаоца, из кога он (читалац) издази или као побеђен или као победилац. Врло важна страна читања јестеита: умети од мисди и осећања пишчевих створити једну заокругљену цедину, из које се може видети основна замисао и тенденција пишчева. Да овако читање мора бити и пријатно, јасно је из тога што сваки душевни рад доноси задовољство кад се сврши са успехом, кад пружа извесну корист. Ове мисди о читању већином су резултат сопственог искуства. До скора сам читао механички т. ј. читао без довољног разумевања. Због тога што нисам знао у чему се састоји правидно читање, каква јо корист од читања, шта треба и како треба читати, ја сам највећу пажњу иодагао на то да што више прочитам, не назећи да ли ми то пружа користи иди штете. Услод тога, природно је, што сам читао брзо и без икаквог, тако рећи, разумевања. Поред тога нисам пазио ни на избор књига. Често пута сам читао ствари, које према добу и интелигенцији нису биде за мене и тиме сам, разуме се, замарао ум и трошио „скупо" време. Од скора сам почео да читам догички т. ј. са пажњом и разумевањем. У овоме највише је утицадо на мене душевно нерасположење и незадовољство због непостигнутог успеха од ранијег огромног читања; исто тако и шкода, јачајући ми вољу и удевајући ми наду на бољу будућност, много је допринеда да променим раниЈИ начин читања. У посдедње време почео сам и естетички да читам, т. ј. почео сам ноклањати пажњу и нагдаску и тону читања, јер сам увидео да такво читање васпита укус. Здравко М. Тодоровић уч. Ужичке гимназије