Prosvetni glasnik

38

ИРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

школа са 3 разреда; а сад имамо само основне школе са 4 разреда, онда се види: да су код нас народне школе биле повећане од четири, на шест, па на седам година, на су сад враћене опет на четири разреда, како је било пре 26 година. И то је учињено у времену, кад се друге напредне државе већ не задовољавају са народним шкодама од 6 и 7 година, на их подижу на 8 година школовања! Продужне школе по закону треба да трају три зимска течаја, да имају триразреда; ади до данас нигде ниЈе то изведено. Ради оно мало хонорара, који се даје на крају године као награда за рад у овим школама, на 40—50 места учитељи су скупљали по десетину ђака и с њима радили једне зиме; друге већ ни половина њих није продужила, а треће године ни једног није било. У делој Србији није било случаја да је неки учитељ кроз сва три зимска течаја провео десетину ђака, како се то законом хтело. Осим ових продужних школа законом су нредвиђене и неке среске иродужне тколе нољопривредног правца, уза среске расаднике; а у варошима сличне школе трговачко-заиатлиског правца. Али од ових школа не само да немамо ни једне, него нико није ни покушавао да их оствари, о њима чак није ни било говора за ово некодико година како постоји садањи закон о народнам школама. За одрасле неписмене законом су предвиђене т. зв. вечерње школе. Али, ма да је у Срби.ји огроман број одраслих неписмених, ових школа бидо је тек овде-онде са по десетину ученика. Осим ових школа, треба поменути још и шкоде са т. зв. аолудневном наставом. Где је у некој основиој шкоди број ђака врло велики, а нема могућности, да се отвори још једно ново одељење, ту је законом предвиђена полудневна настава, т. ј. један исти учитељ пола дана обучава једну, а пола дана другу половину ђака. Оваких шкода било је у Србији само неколико и оне нису дале иовољне резултате. Таква два одељења су се учила на штету једно другом, а обоје на штету учитеља, ко.ји се таким радом само може брзо истрошити и онеспособити за даљи рад. Што се тиче детаљног уређења свих поменутих врста народннх шкода, може се рећи, да су уређена само четири разреда основно школе. Па и за њих још није све учињено. Н. пр. програм наставни још није - израђен према садашњем закону, него се ради по програму рађеном према пређашњем закону. За пети и шести разред био је провизорно и на брзу руку састављен неки нрограм. За остале шкоде није ни тодико урађено. Њих уређује и изводи како ко уме. И, што је још чудноватије, дата је већа слобода кретапа и Iшда баш онде, где је мање разумевања аосла самог. Наши учитељи и учитељице најјаче су спреме за рад у основној школи, а ту им је све најдетаљније одређено. Рад у забавиштима и