Prosvetni glasnik

школски летопис

39*

приправним разредима много је мање познат, а ту ,је остављена много већа слобода; остављено је да ради како ко уме баш овде, где мадо Го1х умеју. Но за приправне разреде има барем какав-такав програм; али за иродужне шкоде ни тога нема. Овде је потпуно остављено да ради како ко уме; а овде баш најмање њих умеју. Јер ово, што ми рачунамо да је добро, чиме се задовољавамо и за шта држава награде даје, још није онако, како треба да је. Ко је видео рад у продужним шкодама других држава, па то упореди с оним радом у нашим продужним школама он мора рећи, да ми мало знамо и још би имали много да научимо, па тек да у овим шкодама радимо и да аима управљамо. Наши учитељи нису то видели, надзорнипи исто тако, а ни једне ни друге нико није имао да упозна с тим послом, па се онда сви задовољавамо овим што ко уме сам да смисди и уради. Како се код нас у опште мало разумеју продужне школе, види се и по томе, што се чак ни име њихово не схвата како треба. И у извештајима надзорника, и у чданцима који се иишу, називају се шкоде за неписмене одрасле — вечерње школе, а продужне школе зе зову —■ недељне и празничне. По чему се то продужне школе држе само недељом и празником, а не и увече, ако се споразумно удеси; и по чему се неписмени одрасли морају учити само вечером, а не и недељом, и празником, и четвртком по подне? — Неко је тако случајно назвао, а други помислили да је то тако већ утврђено и да друкче не може ни бити. Па и о самом задатку иродужних школа нису код нас пречишћени појмови . Једни им стављају у задатак, да само понављају и сачувају оно, што се у основно.ј школи научило; а други хоће, да ове школе дају нова зпања, практична и народу потребна. Са првим задатком ове би школе требало звати иовторне школе; а тек се овај други задатак сдаже са именом садашњим. II овај други задатак је бољи. Он може обухватити и задовољити и задатак први. Јер, дајући нова знања, може се понављати и утврђивати и оно што је већ изучено. Исто тако нису код нас довољно пречишћени појмови ни са задатком основних школа са четири садашња разреда. Док једни мисде, да децу у основној школи треба помагати што више у развитку ума и тела њихова и да је главно развити ум и вољу њихову, дотле други траже спрему за практички живот, траже знање позитивно и практичком животу иотребно, пошто је народна школа једина кроз коју маса народа пролази. А како се нису могла задовољити посебице оба ова захтева, то је учињено нешто средње. које је требало да задовољи обоје. а у ствари готово није задовољило ни један од та два захтева. Ето, у таком се стању данас налазе поменуте врсте наших народних школа. А, као што се види, у таком стању оне не дају и не