Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТДВА

145

људила. Како би било Немдима кад не би имади лика свога Гетеа или Бизмарка! Ну што вреди за славне појединце вреди и за целе народе особито ако су славни. Кад човек посматра небеско лепи лик Милоске Венере и друге творевине антпкне пластике, зар није ириродно да се запита какви су били људи који су служили за модел грчким уметницима када су стварали она дела која још и данас свет цени као најпотпунија по лепоти. Китајци, Вавилоњанн, Асирци, Египћани имали су давно пре Грка развијену уметничку технику и без сумње дали су и Грцима нрве импулсе за уметничко стварање. Египћани су живели у истоме медитеранском свету не далеко од Грка, па ипак колика разлика у душевним ироизводима ова два народа! Упоредимо ли само Партенон, Аполона Белведерског и Милоску Венеру са пирамидама, сфингом и ликовима разних египћанских божанстава одмах ће нам пасти у очи колико велика разлика у техничкој спремности, дотераности и раФинираности, толико и основно разилажење у естетском назирању и диФеренције у природи мишљења, психологији. Партенон и Милоска Венера јесу реФлекси унутрашњег живота грчког племена, пирамиде, СФинга и друга египћанска божанства одсев су крви египћанске расе. Већ због спољашности, због типа, мора историја народа да води рачуна о њихову Физису; колико је то тек потребно за дубље и темељније разумевање социалног развоја људи с погледом на нсихофизичку каузалну везу. Душа човекова није ништа друго до сиољашњи свет иројеииран у његов нервни систем и физички организам. Из тога излази да је унутрашњи наш живот зависан од двају чињеница, ирво од околног света, универзума у колико је иристуиачан чулима, друго од каквоИе нервног система. У унутрашњости лубање налази се лабораториум у коме утисци спољашњег света органско-хемијским путем досневају у краљевство психе, да одмах затим као њезини елементи (свест, осећање, представе, мишљење, воља) преко моторних нераза руководе језик, руку, једном речи рад људски. Душевни живот појединца зависи од његових физичких особина п његова милиеа; исто то важи и за целе народе, ко.ји представљају суму појединаца, дакле суму њихових особина. Народну исиху, начин живота и судбину одлучује на једној страни средина т. ј. географски иоложај, клима, иластика домицила, на другој иак страни крв дотичног народа, његов фцзички део, као ресонантна иодлога за утицаје сиоља. Првим Факторима се бави антропогеограФија, по среди стоји психофизичка наука и психологија, а другима антропологија. Између појмова научних дисциплина антропологије, етнологије и етнограФије влада донекле конфузија; обично се под именом антропологије разуме наука о проматрању соматолошких особина народа; по другима је она преисторијска археологија и наука о пореклу човека. 10*