Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

147

С г АМ ј је у акцентованим конвексним партијама можданог оклопа налазио везу између њих и носебних предиспозиција за душевне моћи и живот, тврдећи, да мозак у гдавном оддучује облик и рељеФ лубање, а да је рад мишића код стварања лубање 04 мање важности. — У Енглеској се бавио апатомијом и механичком физиогномијом ЗЖ СНАЕВЕ8 ВЕЕС (1806.): „Апакпше о^ ЕхргеззЈоп" и СгЕАТШЕЕТ. У последњим деценијама XIX. века порекла је Физиологија и анатомија сваку озбиљност Френологије, ну у последње време узео ју је у руке један од највећих живих зоолог-антрополога 61Ј8ТАУ 8С1ШАЕВЕ тврдећи: „Б1е швзепзсћаШкће Вегесћ11§ип§ Лег Рћгепо1о§'1е 111 (1еш уоп шјг аизде1ићг(:еп 8тпе, §1аиће кћ егтезеп ги ћаћеп. Б1е рћгепоЊдЈзсће ЕокаНзаИоп, Ћ'је з1е т пеиез1ег 2еН §ап2 ћезопЛегз т (1ег ХЈп1егзисћип§ с1ег Оећјгпе ћег\огга»епс1ег Регзопеп гит Аизс1гиск §екоттеп 181; ип1егзсћелс1е1; зкћ уоп с!ег рћуз1о1о§18сћеп 111 (1егзе1ћеп У^е1зе ^1е сћаб 1псП\'1(1иит топ с!ег А11$ететћеИ;. Б1е рћгепо1о§1зсће ЕокаНзаЦоп ат СеМгп ип1егттт1 с!еп Уегзисћ, 1пс11 лпс1ие11 тегзсШеДеп з!агк аиз§ећП(1е1;е Еаћ1§кеИеп о(1ег Та1еп1е т с1ег СгоззМгп - оћегДасће т 1осаћз1егеп. Б1е аиззеге Стез1а11;ип§ с1ез 8сћас1е18 тгс! т (Незег ХЈп1ег8исћии§ каит ћегискз1сћ1ј^1. ХЈт§екећг1 тгс1 1>е1 с!ег топ МОВШ8 тес1ег аиззегеп БокаПзаИоп, №е1сће (11гес1 ап Са11з Уегзисће апзсћИезз!, \\'1е(1етт аи!' сНе Оез1;а11;ип§ с1ез ип1егНе§епс1еп ТеПеб (1ез СеШгпб шсМ паћег Вискзкћ! §епоттеп в („ХЈћег аПе ипс! пеие Рћгепо1о§1е" — Б1е 1Јт8сћаи, XI Јаћг§. № 8. стр. 152—155. — ГгапИиг! а. М. 1907.). Неприродна је појава, да се данас у средњим школама законом тражи од ђака детаљно познавање свих врста минерала, а такође животиња, а о човеку, као круни свега бића, релативно најмање се учи и знања стиче. Захтева се, да ученик зна све морФолошке разлике мајмуна и колико секутића имају глодари, а не тражи се од њега, да зна, које су главне расе људи у Европи и како се европски народи физички разликују један од другога. За први мах је доста од антропологије, ако успе да намдајасну слпку физичких индивидуалних особина народа. Позната је изрека: ^ио! сарПа 1о1 зепзиз. Ипак има карактеристичних црта, но којима се људи један другом приближују и као посебна врста разликују од људи с другим зпједничким својствима. Најчешће се опажа сродност Физионогмије, темперамента, мишљења и т. д. код чланова исте породице, задруге иди илемена. Делови народа више пута нису ништа друго него проширена велика родбина. Према томе могло би се рећи и: ^ио! §еп1ез 104 зепзиз. Међутим геограФски положај и социјалне прилике нису омогућиле скоро ни један народ да осгане по крви сасвим чист и да се не меша с крвљу другог народа; при мешању даје најјачи расни едеменат свој карактеристични печат, тј. елеменат са већом пробојном моћи крви даје медезима каракте-