Prosvetni glasnik
156
ДРОСВЕТНИ ГДАСНИК
време тај принцип био омаловажен однекоЈИх ,палеол.ингвиста" 2 ). Разуме се да тиме не мислимо рећи да је краниолог само тиме свршно своју задаћу, јер он има да се обазире и на остале облике можданог оклопа као и на облике лица. Тај принцип увео је у антропологију Ас1о1!РЕТ2Ш8 (1796—1860), тако, да је ставио у одношај највећу дужину (И Б) и највећу ширину ^ 8) лубање и с односом на сто израчунао коеФициенат, који се зове код лубање: „шс1ех сгапи" (I С), код немацериране главе и шс1ех серћаИсив", или за оба случаја ,индекс дужине — ширине" (Бапдеп ВгеНеп-1пс1ех). 100. N8
1С:
N0
Највећа дужина главе је растојање од средине глабеле (01аће1е) између агсиз зирегсПНагез до најудаљеније окцититалне тачке. Код највеће ширине морају лежати обе ове тачке у равнини нормалној ка сагиталној равнини. Што се више приблужују бројеви највеће дужине бројевима највеће ширине код исте лубање, тим више расте индекс дужине-ширине, и назначује округлији облик лубање; обратно, ниски индекси карактеристишу дугуљасте облике. Ио индексу лубање разликују антрополози данас ове групе лубања: 1. Ултра -долихокеФалне 2. Хипер -додихокеФалне 3. ДолихокеФалне • • • 4. МезокеФадне • • • • 5. БрахикеФалне • • • 6. Хинер -брахикеФалне 7. Ултра -брахикеФалне
индекс до 64-9 „ 65-0-69-9 „ 70-0—74'9 „ 75-0—79-9 „ 80-0—84-9 „ 85-0-89-9
„ 90-0+ Прву, другу и трећу врсту називамо укратко долихокеФалном, а пету, шесту и седму брахикеФалном груиом у ширем смислу речи. Даље важније линије и линеарне мере: а = Немачка иди главна хоризонтала преко најнижих тачака орбиталног руба и горњих рубова спољашње дупље уха (теа!иб асизИсиз ех1егпиб). ђ = Најмања шприна чела. с = највећа дистанција јагодичних костију (агс1 гу^ота^сј).
но тачно ннје! Ми би смо ноправили Махову деФиницију, те ревли: наука је економска апстракција идеја из искуства. У тој ' Формули добија појам »економски« и лрактични значај, како га ми у животу и иначе схваћамо. 2 Раи1 ККЕТЗСНМЕК: Ее1п1еК;ип§ 1п сИе Сге8сћ1сћ1е с1ег ^песШасћеп бргасће. СгбМт^еп 1896. стр. 34—42.