Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

387

Еомад је овај требао да буде нека врска опере, као што га и сам писац на;шва. Али и кад би то био, тешко му је одредити род, јер опера може бити озбиљна или шаљива (комична). Ова игра међутим више личи на оперету него на праву оперу. Но и као таква она је врло невешто изведена. Лица певају и говоре у стиховима баш онда када најмање има места томе. Сем тога стихови су до зда бога рђави, натегнути и преко сваке мере рогобатни. „Опера" је дакле свој циљ промашила, и строго узевши, она то име не може ни носити. Поред тих крупнијих мана она има и других мањих недостатака, које није потребно овде све набрајати. Какве су пак остале Еоцебуове драме, преведене по доцнијим забавницима, видеће се када оне буду дошле на ред. У Забавнику за 1821, Давидовић је дао један преглед српске историје, удешен врло згодно и за школску и за ириватну унотребу. Ова се истороја доцније прештампавала у засебна издања као школски уџбеник, и важила је као једно од најбољих дела сво.је врсте. Других радова у томе Забавнжу нема, ни оригиналних ни преведених. С њим је Давидовић нрекинуо даље издавање Забавника , и тек од 1833, оно је поново продужено, у Ерагујевцу, такође под његовим уређивањем. Са Забавником од 1821, ми смо у главном завршиди књижевни пернод наших забавника ирве четвртине прошлога века. Остали забавници који су у то доба издазили биди су обично мањи кадендари иди месецослови слични онима из прве деценије, о којима је већ бидо речи. Поменути будимски Месецослов из доцнијих година, ночевшн од 1812, раздикује се од првих издања само у тодико што је нроменио Формат: пре је пздазио на четвртини табака, а посде на осмини, и донекле проширен. Његови трагови губе се око 1850; а од тога времена и календари ночињу се јављати у већем броју на новом Вуковом правопису и у модернијем стиду и обдику. Превода је у њима све мање и они се мадо но мадо специадизирају по нарочитим струкама, у каквом облику и данас излазе.

II Доба (1825—1860). Период сриске књижевности од 1825—1850, не само да се знатно раздикује од претходног периода но правцу, духу и језику, него је од њега кудикамо богатији и бројем књижевних дела и бројем забавника. Вук и његове пристадице воде у њему гдавну реч, а стара шкода све се више губи и прибдижује своме крају, својој пропасти. Еада је 1821. престао издазити Давидовићев Забавник , а с њим заједно и његове Сраске Новине, у којима беше усредсређен цео дитерарни живот онога доба, у срнској књнжевности настаје известан