Prosvetni glasnik

НАУКА И НАТАВА

389

иеђутии Данице за 1828 и 1829, ииају девет преведеиих причица, и то седаи узетих из Ј. П. Хебела, а друге две из непознатих извора. 1 ЈоЋап Р. НеЂе1 (1760—1856) важи код Неиаца као један од најчувенијих диалектичних песника, даље као хуиориста и добар познавалац народних обичаја. Ко би год данас споиенуо име овога немачкога сатиричара увек би имао на уму његову збирку прича под ииенои бсћа^гказНет (.КовчежиИ ), у којој су покупљене многе народне приповетке (обично шаљиве) а неке је и он саи испредао или позајиљивао од других писаца. 2 Многи су Хебелу замеради што је у стилу био ггогдекад тривиалан и унотребљавао речи које се у отиеним круговима не чују. Међутим он се увек могао од тога лако бранити, јер је налазио ослонца у народу онако исто као и наш Вук. Може бити да се Вуку баш зато и допао овај омиљени народни писац, што су они одиста имали у себи нечега заједничког. И један и други били су према својим противни цима врло заједљиви и досетљиви. Обојица су на перу тако били Јаки да је непријатељ скоро увек морао подлећи. Хебел је уз то био и вештачки песник (али свагда у духу народнои). Писао је многе расправе и чланке из богословских наука. Водио је јаке полеиике с тадањии књижевпицииа, научницина, ФилозоФииа и другим знатнии људима. У снима тин радовииа, иа чак и у писмина, којаЈе писао својим пријатељима, хумор је главни елеменат. Од Француских писаца најомиљенији иу беше Жан Пол, и он се доста на њега угледао. Једном приликом Хебел је и сам казао истина у шали, али у којој више има истине но шале: „Ми - то11 тогкоттеп, Гсћ ЈеапраиШеге". Другом при-

1 Све су ове причице у Даницама штамване најпре без наслова. Доцније Ђ. С. Ђорђевић уређујући државно уређење Сриске народне ирииовијетке и загонетке, Београд, 1897. дао им је произвољне називо више по садржини него по оригиналу. За оригцналне Хебелове приповетке, вероватно да ништа није знао Тако: прнчице код ХеЗела имају назив код Ђорђе.ића у Даници за 1) 8е11затег 8ра21егп«. Свијету се не може угодити ] 2) ОиЈез ЛУог!, 1тзе Тћа1 Толкуују свето пасло I а28 3) Баз зеиазте Кесер1 Велики рецепат 4 ) — — — — — Потурчиће се и делибаша Ј 5) Баз 8еПегз Ап1дтог1 Заслужио само једну личину \ 6) 13ег К1и^е К1сћ(;ег Праведна пресуда " ) 7) 1)ег РгепнШп^ 111 Мете1 — — — — — ^ 1829 8) 8сћ1есћ(,ег Боћп — — 'г~»>— — — — 9) — т«# — Бачванин и Грк 10 ) — — Шербеташче 11) — — — Не помози, боже. Из наведеног прегледа види се да неких причица (4, 9, 10 и 11) нема код Хебела. Док су опет код Ђорђевића изостале две Хебелове приче (7 и 8), а међутим има их у Даницн за 1829. 2 Његова причица Еш ^и1ез Кесер{, нијо ништа друго до прерада познате новеле Болесна удовица од Гг. Зоауе о којој смо раније говорили.

} 1834