Prosvetni glasnik

ПАУКА Ц НАСТАВА

391

* У исто доба када је Вук издавао своју Даницу појави се годиие 1828, и Др. Ј. Стејић са својим Забавама за разум и срце. Ове периодске збирке Стејићеве (без календара). и ако имају облик осталих забавника тога" доба, ипак знатно од њих одступају. Пре свега белетристике је у њима врл.о мало, а „књижевство" и наука (у каквом се смислу данас разумеју), готово ни мало. Све се у главном своди на то да се „нага ум и наше срце изобразе, и Да се нађе пут којим се до просвештенија и добродетељи долази". Од романа Стејић тражи да они буду истините и верне генеалогије људских страсти, да своје читаоде упуте на оно што је добро и лепо, а да се клоне онога што јс зло и ружно. Само на тај начин они могу постати балсам за ране које су грехови и неваљалства преваренима и заслепљенима нанели. Но таких романа код нас је врло мало, вели он. А оно што имамо све се из „коекаквих књига краде, или из незреле нишчеве Фантазије извлачи". Својим читаоцима препоручује романе Валтера Ското, јер се у њима карактери и обичаји много нодударају са карактерима и обичајима срнскога народа. И онај којн би Србима ма шта по В. Скоту написао, заслужио би, по његовом мишљењу, велико признање и поштовање. А да би бар у неколико показао образац своје нриповетке и свога романа, Стејић нам у првим Забавама пружа два три огледа оваке врсте, и жели да њима потврди своје мишљење, по коме ни у приповетци ни у роману не сме бити оно што се у животу не дешава. Разуме се да у томе ннје успео јер су му приповетке и сувише тенденциозне, с многобројним сентенцијама и псеудо-класичним моралом сваке врсте. У другој књизи Забава (1831), таких приповедака је већ мање, али моралних поука много више. Сем две мале преведене приповетке: „Лас Касас* од Ј. Ј. Енгела 1 , и „Трипутнице" од непозната писца, све остало своди се на чисто придиковање о свету, о људској нарави, о мудрости, „честности" и т. д. Даље има велики број басана „но различним славним баснотворцима израђене, а по нуждним потребама за читатеље истолковане и као руководство моралне науке употребљене". С овим је баснама Стејић желео да иодражава Доситију, то је уза сваку додавао и своје „толковање" или „науку". Али у томе имитирању није могао достићи оно богатсгво слика и онај успех који се у „наравоученијама" налази. Сличности између Стејића и Доситија,

1 Еп^гискип^ с!ез Баз Сазав. Стејић је причи дао слободап назив »Аас Касас, на небесима у анђелској радости«. На крају исте додао је неке напомене где између осталога веди и то да »Тидге (Сћ. А. Тгес^е, 1752—1841), славни онај Поета, о овом нашем сиомену имена и умпрања Лас Касасовога, ово каже: »Ез 181 ет еп1аискетЗег ипуег^ап^Нсћег Кгапг, (1еп Еп^е1, нп ДгШет ТћеНе Дез РћИозорћег (?) 1иг сНе \Уе11, аи! 1 <1аз Отаћ (Незеа "УУ"е1зеп шеДеЛе^с«.